Расковник (старословенска митологија)

Расковник је митска биљка, најпознатија од неколико сличних које постоје само у причама из српске, односно словенске митологије. Приписују му се многе магијске моћи, а најчешће она да може да откључа све што је закључано и отвори све што је затворено. Међутим, према легендама, ову биљку је изузетно тешко препознати, а наводно су само одређене хтоничне животиње у стању да је идентификују.

Четворолисна црвенка детелина — српски расковник

Разноротка — бугарски расковник

Pulsatílla — украјински клин-трава

У Србији само јеж може да нађе расковника и помогне људима да га пронађу

Употреба расковника у српској митологији често је везана за проналажење скривеног блага, о ком у српском народу постоји велики број митова, а посебно су распрострањени у источној Србији где се и данас могу срести трагачи за хајдучким златом.

У сврљишком крају расковник се назива још и расков или земаљски кључеви”. У околини Лесковца ова биљка је позната и под именом расков с'с децу, јер понекад личи на човека са децом.

Етимологија

Назив биљке расковник у етимолошкој је вези са глаголом „ковати” и упућује на моћ ове биљке да отвори, раскује сваку браву — расковник од расковати нешто што је оковано, закључано. У првом издању Српског рјечника из 1818. године Вук Караџић није уврстио реч „расковник”, док у издању из 1852. пише следеће:

„ ра́ско̑вни̑к, m. некаква (може бити измишљена) трава, за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од себе. Ову траву желе особито они који траже у земљи новаца, јер кажу да су они, особито гдје их је много, тако затворени да се без ње не могу отворити и извадити. Приповиједа се у Земуну да је ондашњи један трговац, желећи такову траву наћи, некакву бабу метнуо у букагије, па је пустио ноћу да иде по ливади: па као гдје би се букагије саме од себе отвориле, ондје мора бити расковник. ”

Имена

Трава је позната под много имена међу Јужним Словенима, а називи се значајно разликују по регионима. Док су разковниче и расковник уобичајени називи у бугарском и српском језику, а корен је сачуван и у лесковачком говору као расков, у неким деловима Македоније познат је као еж трава („јежева трава”). У околини Бара (југоисточна Црна Гора) појам је демир-бозан, турцизам који значи „разбијач гвожђа”. У Срему се биљка назива шпиргаста трава (hapax legomenon), у Славонији је позната као земаљски кључ, а у словеначкој Савињској долини као мавричин корен („дугин корен”).

Опис и својства

Традиционално се сматра да би мало људи, ако их уопште има, могло препознати биљку. Међутим, у бугарским изворима расковник се понекад описује као биљка која личи на детелину са четири листа. Расте на ливадама и може се брати или док је зелена и цвета или на сену, када се већ осуши. Иако није нужно ретка, нити успева само на удаљеним локацијама, неупућенима је ипак немогуће препознати. По речима српског лингвисте и фолклористе Вука Стефановића Караџића, То је некаква (може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од себе.

Према легенди, расковник је могао да откључа сваку капију или катанац, без обзира на величину, материјал или кључ. Такође је могао да открије благо закопано у земљи: у бугарским веровањима, могао је да расцепи земљу на месту где је благо лежало како би људи могли да га лоцирају. У неким крајевима Србије само благо је био црнац у ланцима који је тражио да му се донесе расковник. Расковник би раскинуо ланце и човек би нестао у земљи да би га заменио котао напуњен златницима. Неки извори расковник описују као гранчицу коју животиње проналазе да би спасили своју младунчад из замке. Остала натприродна својства која Бугари приписују овој биљци укључују алхемијску способност претварања гвожђа у злато, општију способност да заувек учини срећним или богатим онога ко ју је убрао. У неким тумачењима, расковник је дивна биљка која чини истинитим све што пожели особа која поседује биљку.

Налажење

Верује се да су расковник тражили ловци на благо, чаробњаци и травари који су желели његове магичне моћи за личну корист. У Србији се веровало да постоје одређена блага, као што је Благо цара Радована, које се није могло откључати на други начин осим помоћу расковника.

Како су, према бугарском народном предању, корњаче биле једина бића која су познавала изглед биљке и локацију на којој расте, такви би покушавали да дођу до расковника преваром корњаче. Пронашли би место за гнежђење корњача и оградили га оградом док је корњача одсутна. Када се врати, корњача не би могла да приступи својим јајима, па би се вратила са расковником како би пробила ограду. Тако би корњача открила биљку и људи би је стекли од корњаче којој више није потребна.

Док је превара корњаче била најпопуларнија метода у бугарској митологији, у Далмацији легенда се односи на змије, а код Срба друга верзија укључује закључавање младих јежева у кутију да их мајка откључа. У Србији би се такође морао брзо узети расковник, јер би га јеж након употребе прогутао. У сваком случају, корњаче, змије и јежеви су животиње са хтонским карактеристикама које су у јужнословенској традицији често на различите начине повезивале са подземљем.

Метафоричка употреба

Митска биљка ушла је у савремени бугарски речник као метафора за магични кључ или лек у ширем смислу. Израз „пронаћи разковниче” значи пронаћи решење за одређени проблем, обично сложен или тежак. Разковниче је и уобичајени бугарски назив за биљку европска водена детелина (Marsilea quadrifolia) која по свом изгледу има много сличности са описима митског расковника. У источној Србији расковник се такође односи на специфичну биљку која се користи у народној медицини, а то је Laserpitium siler.

Расковник у српској култури

Као једна од најпознатијих магичних биљака у српској митологији, расковник је постао један од симбола српског језика, традиције и културе.

• Према овој митској биљци име је добио Расковник, часопис за књижевност и културу на селу. Покренут је 1968. године са циљем да окупи даровите народне ствараоце, објављује нове записе народних умотворина, као и да подстиче развој културе на селу. На клапни предње корице сваког броја одштампан је цитат из Српског рјечника, део Вуковог објашњења овог појма: „Расковник је некаква (може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од себе”.
• Године 2015. покренут је пројекат Расковник: српски лексикографски портал и платформа за упоредна истраживања српске лексике. На насловној страни портала стоји између осталог: „Расковник је магична биљка која откључава браве и катанце, али не морате нама веровати на реч. Погледајте како је расковник дефинисао Вук у свом Српском рјечнику... Као речничка платформа, Расковник не пружа фантастичне браварске услуге али помаже у „откључавању” језичких тајни: кaква је, на пример, разлика између вампирџије и вампируље? Како се проверава да ли је неко прави дембел? А за кога можемо да кажемо да је џенабет човек?”
• Године 2007. основан је хор студената Фармацеутског факултета Расковник. Хор окупља студенте заинтересоване да се, поред редовног студирања, баве и културно-уметничким стваралаштвом и активностима, на аматерској основи.

Расковник у књижевности

О народном веровању у магичну моћ биљке расковник писао је још Бора Станковић у причи Биљарица, објављеној 1902. године у збирци кратких прича Божји људи. Главна јунакиња приче је старица која живи сама у планини и одатле повремено силази у град, како би продавала лековито биље. Она припада посебном слоју људи који углавном егзистирају на маргинама друштва, у свакодневном животу унижени и изопштени, али који у празничном времену добија улогу медијатора између људског и божанског светa. За разлику од „обичних” људи, она ноћу не спава, већ бере лековито биље које баш тада најлакше налази, према мирису. Међутим, још је један разлог зашто она живи сама у планини. Наиме, у младости је радила као служавка у селу, али је побегла одатле и настанила се у планини, „тамо, горе, више Маркова Калета, међу папратом и здравцем једнако чекајући да нађе расковник”. Потом у приповедање о старој биљарици писац уноси дигресију о народним веровањима о расковнику и његовој моћи отварања брава и проналажења закопаног блага. Управо је жеља да буде богата, о чему је сањала још од ране младости, Биљарицу одвела у потрагу за расковником. Набрајањем свих жеља које се надала да ће остварити новцем добијеним помоћу расковника она заправо показује своју потребу за остваривањем одређеног друштвеног статуса. Том сну о богатству и срећи она је посветила остатак свог живота. Иако се сан не остварује све до позних година, она и даље наставља своје трагање за чудотворном биљком, верујући да ће јој она омогућити да купи кућу, земљу и стоку и врати се у град. Потрага за расковником до те мере је испунила њен живот и унутрашњи свет, да је њена егзистенција у потпуности подређена том циљу, због чега је умрла у планини сама и заборављена. Како каже Станковић на крају приче: „И тај јој расковник дошао главе.”

Види још

• Расковник (биљка)

Литература

• Божовић, Ивана (2016). „Категорија биљака у басмама од чини и урока у јужнословенској бајалачкој традицији”. Зборник радова Филозофског факултета. 46 (4): стр. 67—91. ISSN 0354-3293. CS1 одржавање: Текст вишка (веза)COBISS.SR 228022540
• Раденковић, Љубинко (1996). Симболика света у народној магији Јужних Словена. Ниш: Просвета : Балканолошки институт САНУ. ISBN 86-7455-292-7. COBISS.SR 49599244
• Вуковић, Милан Т. (1985). „Враџбине, бајања, мађије”. Народни обичаји, веровања и пословице код Срба. Београд: М. Т. Вуковић. COBISS.SR 207228935
• Ђуричковић, Милутин (2007). „Народна веровања из Неготина и околине”. Народна веровања и обичаји. Београд: Bookland. ISBN 978-86-7182-258-9. COBISS.SR 137144588
• Чајкановић, Веселин (1994). Стара српска религија и митологија. Сабрана дела из српске религије и митологије / Веселин Чајкановић. 5. Београд: Српска књижевна задруга ... [ет ал.] ISBN 978-86-379-0284-3. COBISS.SR 82530311
• Чајкановић, Веселин (1994). Речник српских народних веровања о биљкама. Сабрана дела из српске религије и митологије / Веселин Чајкановић. Београд: Српска књижевна задруга ... [et al.] ISBN 978-86-379-0283-6. COBISS.SR 82529799
• Вукова песмарица о биљкама: стихови, веровања, записи, пословице, загонетке. Библиотека Баштина. 1. Београд: Књижевна заједница Звездара. 1990. ISBN 978-86-7433-018-0. COBISS.SR 1232652
• Станковић, Бора (2006). „Божји људи VIII - Биљарица”. Приповетке. Београд: Евро. ISBN 978-86-505-0456-7. COBISS.SR 129250060
• Tucakov, Jovan (1990). Lečenje biljem : fitoterapija (5. изд.). Beograd: Rad. ISBN 978-86-09-00228-1. COBISS.SR 16955392
• Бодирогић, Миленко (2016). О биљкама, животињама и пределима: српска митологија. Нови Сад: Орфелин издаваштво. ISBN 978-86-6039-008-2. COBISS.SR 311284743
• Јокић, Јасмина; Марићевић Балаћ, Јелена (2018). „Семантика и функција расковника у Божјим људима Борисава Станковића” (PDF). Књижевност и језик. 65 (3/4): стр. 389—400. ISSN 0454-0689. CS1 одржавање: Текст вишка (веза)COBISS.SR 26602761
• Тодоровић, Ивица (2020). МИТСКО ЗЛАТО - Прилог проучавању митологије трагања за златом на примеру грађе из сврљишке области (PDF). СРПСКИ НАУЧНИ ЦЕНТАР. Приступљено 18. 6. 2024. 
• ГОРА љиљанова : (биљни свет у традиционалној култури Срба) (PDF). Београд: Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”. 2016. ISBN 978-86-7301-086-1. 
• Гајић, Ненад (2011). Словенска митологија: пантеон богова, демонологија, митска места, магијски ритуали (2. изд. изд.). Београд: Лагуна. ISBN 978-86-521-0529-8. CS1 одржавање: Текст вишка (веза)
• Петровић, Сретен (2015). Српска митологија: у веровању, обичајима и ритуалу. Библиотека Посебна издања (Ново, проширено изд. изд.). Београд: Дерета. ISBN 978-86-7346-993-5. CS1 одржавање: Текст вишка (веза)

Спољашње везе

• Шијаковић, Ђурђина. „Расковник”. Етнолошко-антрополошки појмовник српске културе (Eтнографски институт САНУ). Приступљено 2024-07-08. 

---