Расково
Расково (алб. Raskovë) је насеље у општини Обилић, Косово и Метохија, Република Србија. Село је у равници, на ушћу Сићевачке реке у Лаб.
Расково | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Обилић |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 43′ 45″ С; 21° 05′ 35″ И / 42.72917° С; 21.09306° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Расково Расково на карти Србије | |
Историја уреди
У доба доласка мухаџира из Топлице (1878) у Раскову су живели Срби као чивчије, а међу њима и род Ристић. Ристићи су купили земљу од господара чифлика, али су се услед зулума 1902. морали повући у Бабин Мост, напустивши чак и купљену земљу. По ослобођењу од Турака, једна њихова кућа се вратила, а једна остала у Бабином Мосту. У Раскову су до 1860. живели и Срби Митровићи из Доње Брњице. [1]
Порекло становништва по родовима уреди
Подаци о пореклу становништва из тридесетих година XX века. [1]
Српски родови
- Ристић (1 к., Св. Стефан). Досељеници са почетка 19. века непознатог порекла.
- Јовановићи (2 к.). Досељени 1913. из Војмиловића (Рашка) на куповицу.
- Нађалин (1 к.) Досељен као колониста 1925. из Меленаца (Банат).
Мухаџири из 1878. из топличких села
- Брезничић (3 к.), од фиса Шаље, досељени из Брезничића у Приштину, а потом у Расково за чивчије.
- Тоћан (3 к.), од фиса Климената, из Точана.
- Грабовц (3 к.) и Белег (2 к.), од фиса Шаље, из Грабовца и Белега. И ови мухаџири су били чивчије.
Становништво уреди
| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 199 | 234 | 279 | 350 | 452 | 518 |
 |
Референце уреди
Литература уреди
- Урошевић, Атанасије (1965). Косово, насеља и порекло становништва. Београд: „Научно дело”. COBISS.SR 25064975
