Растко Стојковић
Растко Стојковић (Београд, 12. јул 1981) је српски рукометаш и бивши државни репрезентативац.
| Растко Стојковић | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Растко Стојковић | ||
| Датум рођења | 12. јул 1981. | ||
| Место рођења | Београд, СФР Југославија | ||
| Висина | 1,91 m | ||
| Информације о каријери | |||
| Позиција | пивот | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 1997—1998 1998—1999 1999—2001 2001—2002 2002—2003 2003—2005 2005—2006 2006—2009 2009—2013 2013 2013 2014—2018 2018—2019 2019 2020 2020 2021 2021—2022 |
Црвена звезда Партизан Студентски град Борац Бања Лука ПКБ Црвена звезда Пфулинген Нордхорн Виве Кјелце Црвена звезда → Ал Рајан Мешков Брест Макаби Ришон Лецион Рекреативо Војводина Херцеговац Гајдобра Винтертур Рекреативо | ||
| Репрезентативна каријера | |||
| 2007—2018 | Србија | ||
| Освојене медаље | ||
|---|---|---|
| Рукомет | ||
| Европска првенства | ||
 |
2012. Србија | Србија |
Клупска каријера уреди
Стојковић је рукомет почео да тренира у Црвеној звезди. Касније је играо за Партизан, Студентски град, бањалучки Борац и ПКБ из Београда.[1] У Црвену звезду се вратио 2003. године и ту провео наредне две сезоне. Освојио је дуплу круну у сезони 2003/04.
У сезони 2005/06. је носио дрес немачког Пфулингена. У Немачкој је провео и наредне три сезоне, али у екипи Нордхорна, где је освојио ЕХФ куп 2008. године. Од 2009. до 2013. године наступао је у Пољској за Виве Кјелце, где је освојио седам трофеја. Три пута је био шампион Пољске (2010, 2012. и 2013. године), четири пута победник Купа (2010, 2011, 2012. и 2013. године), а 2013. године освојио треће место на фајнал фору Лиге шампиона, чији је Кјелце био домаћин.
У Црвену звезду се вратио у јесен 2013. године.[2] Задржао се кратко и постигао 28 голова на седам утакмица. Једно време је играо и у катарском Ал Рајану. Каријеру је од 2014. године наставио у белоруском Мешков Бресту, где је пружао одличне партије. Проглашен је за најбољег пивотмена СЕХА Газпром лиге, био један од најбољих стрелаца у Лиги шампиона, где се такође нашао у конкуренцији за идеални тим сезоне.
У августу 2019. је објавио да завршава играчку каријеру.[3] Ипак, убрзо се предомислио и прикључио се београдском Рекреативу, члану Прве рукометне лиге Центар, иначе трећем рангу такмичења у Србији.[4] Са овим клубом је успео да елиминише Црвену звезду у четвртфиналу Купа Србије.[5] Крајем фебруара 2020. се прикључио екипи Војводине, са којом је договорио сарадњу до краја сезоне 2019/20.[6][7] За новосадски клуб је дебитовао 4. марта 2020, на гостовању Новом Пазару, у четвртфиналу Купа Србије.[8] Четири дана касније је играо и у четвртфиналној утакмици СЕХА лиге, у којој је Војводина поражена од мађарског Веспрема (26:31) у СЦ Слана Бара.[9] Стојковић је био најбољи стрелац свог клуба на овом мечу са девет постигнутих погодака.[10] Ове две утакмице су му били и једини наступи за Војводину у овој сезони, јер су убрзо сва рукометна такмичења прекинута због пандемије изазване вирусом Ковид 19. Током септембра 2020. је наступао за Херцеговац из Гајдобре са којим је кроз бараж изборио пласман у Прву лигу Србије, група север.[11][12] У јануару 2021. је потписао за швајцарски Винтертур.[13] Са овим клубом је на крају сезоне 2020/21. освојио титулу првака Швајцарске.[14]
Репрезентација уреди
Стојковић је за сениорску репрезентацију Србије дебитовао 2007. године.[15] Нашао се на списку селектора Сеада Хасанефендића за Европско првенство 2010. у Аустрији.[16][17] Ипак није био пријављен за први круг такмичења,[18] а пошто је Србија такмичење завршила већ у овој фази, Стојковић није добио прилику да заигра.
Наредне 2011. године је играо на Светском првенству у Шведској, а 2012. је био део генерације која је освојила сребрну медаљу на Европском првенству у Србији.[3] Нашао се и на ширем списку играча за Олимпијске игре 2012. у Лондону, али није био међу коначних 15 репрезентативаца који су отишли на олимпијски турнир.[19] Са националним тимом је играо и на Европском првенству 2014. у Данској.[20]
Референце уреди
- ^ „МЦЗ Интервју: Растко Стојковић”. mojacrvenazvezda.net. 25. 10. 2013. Приступљено 30. 1. 2022.
- ^ „Растко Стојковић се вратио у Звезду”. sportklub.rs. Приступљено 20. 9. 2013.
- ^ а б „Растко Стојковић рекао „доста“: Желео сам пуно, каријера ми донела још више”. balkan-handball.com. 14. 8. 2019. Приступљено 24. 9. 2019.
- ^ „Poznati srpski rukometaš igra za pivo i pjesmu Dragane Mirković!”. mnerukomet.me. 22. 10. 2019. Приступљено 9. 6. 2020.
- ^ „Куп Србије: Рекреативо – Црвена звезда 26:25 (13:14)”. sd-crvenazvezda.net. 5. 11. 2019. Приступљено 9. 6. 2020.
- ^ „ŠAMPIONI SE POJAČAVAJU: Rastko Stojković do kraja sezone u Vojvodini!”. balkan-handball.com. 28. 2. 2020. Приступљено 9. 6. 2020.
- ^ „Рукометни шампион се комплетирао, Растко Стојковић у Војводини”. dnevnik.rs. 1. 3. 2020. Приступљено 9. 6. 2020.
- ^ „Rastko debitovao; Voša sigurna u Pazaru za F4 Kupa”. rkv.rs. 4. 3. 2020. Приступљено 9. 6. 2020.
- ^ „Rastko Stojkovic”. seha-liga.com. Приступљено 9. 6. 2020.
- ^ „SEHA: Hrabra Voša na -5 protiv Vesprema”. rkv.rs. 8. 3. 2020. Приступљено 9. 6. 2020.
- ^ „Бараж за Прву лигу: Рукометаши Херцеговца фаворити против Славије”. dnevnik.rs. 25. 9. 2020. Приступљено 30. 1. 2022.
- ^ „Бараж за попуну Прве рукометне лиге – север: Славија – Херцеговац 27:30 (12:17)”. dnevnik.rs. 27. 9. 2020. Приступљено 30. 1. 2022.
- ^ „Rastko Stojković novi igrač Vintertura!”. balkan-handball.com. 19. 1. 2021. Приступљено 30. 1. 2022.
- ^ „NA SRPSKI POGON: Vintertur slavi titulu nakon 17 godina!”. balkan-handball.com. 18. 6. 2021. Приступљено 30. 1. 2022.
- ^ „Stojković: Reprezentacija, pa psihijatrijsko lečenje!”. sportklub.rs. 31. 3. 2020. Приступљено 9. 6. 2020.
- ^ „Бојкотовао сам селектора а не репрезентацију”. politika.rs. 14. 1. 2010. Приступљено 9. 6. 2020.
- ^ „Rastko Stojković: Pružiću maksimum”. b92.net. 3. 1. 2010. Приступљено 9. 6. 2020.
- ^ „Sead Hasanefendić pred meč odluke: "Pobedićemo Austriju!"”. balkan-handball.com. 22. 1. 2010. Приступљено 9. 6. 2020.
- ^ „Vuković precrtao Milića i Stojkovića”. novosti.rs. 21. 7. 2012. Приступљено 9. 6. 2020.
- ^ „Rastko Stojković za B92: Verujte u nas”. b92.net. 11. 1. 2014. Приступљено 9. 6. 2020.
