Ратко Ђуровић

Ратко Ђуровић (1914 — 1998), био је црногорски и југословенски филмски сценариста и историчар културе,[1] један од првих професора на Групи за драматургију Факултета драмских уметности у Београду. Аутор је преко тридесет сценарија за краткометражне и дугометражне филмове и један је од пионира модерне југословенске кинематографије.

Ратко Ђуровић
Датум рођења(1914-11-25)25. новембар 1914.
Место рођењаНикшић
  Краљевина Црна Гора
Датум смрти17. јун 1998.(1998-06-17) (83 год.)
Место смртиБеоград
  Савезна Република Југославија

БиографијаУреди

Рођен је у Никшићу, 25. новембра 1914. Филозофски факултет завршио је у Загребу. Био је првоборац НОБ-а током Другог светског рата. После рата, био је директор драме Народног позоришта НР Црне Горе, стручни саветник „Авала филма”, уметнички директор „Дунав филма”, директор Лексикографског завода Црне Горе. [1]

Аутор је низа сценарија за краткометражне и дугометражне филмове, међу којима је и први сценарио за дугометражни играни филм у црногорској професионалној кинематографији Лажни цар 1955. године.[2] Чувени су и филмови Зле паре, Четири километра на сат, Кампо Мамула, али и Козара, Битка на Неретви, Човјек кога треба убити и 13. јул, који су такође настали по његовим сценаријима.

Најчешће је сарађивао са редитељем Велимиром Стојановићем, али и са Вељком Булајићем, Предрагом Голубовићем и другима. Објавио је низ студија, есеја, приказа и енциклопедијских чланака из теорије и праксе, историје позоришта и филма, књижевности и културе. За рад на играном филму награђиван је високим професионалним и друштвеним признањима, међу којима и Тринаестојулском наградом.

Године 1960., Јосип Кулунџић, драмски писац, позоришни редитељ и дотадашњи наставник глуме и позоришне режије, основао је Групу за драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију (данашњи ФДУ). 1961. године, Ратко Ђуровић почиње да предаје филмски сценарио и заслужан је за формирање многих касније познатих филмских стваралаца у Југославији.


Од 1971. године предавао је и на новооснованим театролошким и филмолошким последипломским студијама. Ратко Ђуровић био је и проректор и ректор Универзитета уметности у Београду. Умро је 17. јуна 1998. године у Београду.[1]

ФилмографијаУреди

Сценарио за филмове:[2]

Документарни и кратки играни филмовиУреди

  • 1977 Обавезујем се (кратки документарни)
  • 1974 Више од братства (кратки документарни)
  • 1972 Доказ (кратки документарни)
  • 1972 Путеви храбрости (кратки документарни)
  • 1972 Страх (краткометражни)
  • 1972 Тито - врховни командант (кратки документарни)
  • 1970 На пробе (кратки документарни)
  • 1967 Шпанија наше младости (документарни)
  • 1964 Скопље '63 (документарни)
  • 1963 Ужичка република (кратки документарни)
  • 1962 Ругово (кратки документарни)
  • 1962 Конавока (кратки документарни)
  • 1962 Смрт фашизму - слобода народу (кратки документарни)
  • 1961 Металац (кратки документарни)
  • 1960 Ветар и ветрењача (кратки документарни)
  • 1959 Заштићене бразде (кратки документарни)
  • 1959 Југо (кратки документарни)
  • 1957 Црном Гором (кратки документарни)
  • 1954 Наша тамновања (кратки документарни)
  • 1953 Заточеници мријет навикнути (кратки документарни)
  • 1951 Његош (краткометражни)
  • 1951 У славу Његоша (кратки документарни)

РеференцеУреди

  1. ^ а б в „Умро је сценариста и професор Ратко Ђуровић”. srpskilegat.rs. Приступљено 26. 1. 2022. 
  2. ^ а б „Ratko Djurovic-Scenario za filmove:”. filmovi.com. Приступљено 26. 1. 2022. 

Спољашње везеУреди