Битка на Неретви (филм)

југословенски филм из 1969. године у режији Вељка Булајића

Битка на Неретви је југословенски партизански филм из 1969. године.[1] Сценарио су написали Стеван Булајић, Вељко Булајић и Ратко Ђуровић, а филм је режирао Вељко Булајић[2]. Филм је заснован на истинитим догађајима из Другог светског рата, стратешког плана удруженог напада сила Осовине на југословенске партизане 1943.[3]

Битка на Неретви
Battle of Neretva poster.jpg
Филмски постер
Изворни насловБитка на Неретви
Жанрратни
драма
РежијаВељко Булајић
СценариоСтеван Булајић
Вељко Булајић
Ратко Ђуровић
Уго Пиро
ПродуцентЗдравко Михалић
Асистенти продукције филма
Хидајет Чалкић
Ђорђе Маринковић
Заменик директора продукције Никола Поповић
Главне улогеСергеј Бондарчук
Јул Бринер
Ентони Досон
Милена Дравић
Борис Дворник
Курт Јиргенс
Силва Кошћина
Харди Кригер
Франко Неро
Хаyард Рос
Лојзе Розман
Љубиша Самарџић
Олег Видов
Орсон Велс
Бата Живојиновић
Павле Вујисић
МузикаБернард Херман
Владимир Краус Рајтерић
СценографДушан Јеричевић
Владимир Тадеј
СниматељТомислав Пинтер
МонтажаЈелена Бјењаш
Вања Бјењаш
Продуцентска
кућа
Босна филм
Кинема Сарајево
Јадран филм Загреб
International film company
Igor film
Уједињени југословенски продуценти
Година1969.
ТрајањеЈугославија 175 минута
Немачка 142. минута
Италија 134. минута
САД 102. минута
ЗемљаСФР Југославија
Језиксрпскохрватски
Буџет71.000.000 долара
IMDb веза

Сматра се најбољим и најскупљим филмом снимљеним у социјалистичкој Југославији.[4] Био је номинован за Оскара 1969. у категорији за најбољи страни филм[5] и имао највећу гледаност у бившој СФРЈ са око 4,5 милиона гледалаца.[6] Док га је у више од осамдесет земаља света видело 350 милиона гледаоца.[7]

РадњаУреди

 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Почетком 1943. године немачки генерали су почели, по Хитлеровом личном наређењу, са спровођењем плана „Вајс“ за уништење партизанских јединица. Притиснути далеко надмоћнијим непријатељем, партизани, са Врховним штабом и 4.500 рањеника и тифусара, нашли су се опкољени у долини Неретве. Остао је само један мост на чијој другој страни су чекале јаке непријатељске снаге. Тито је наредио да се сруши мост. Изненађени непријатељ је пребацио своје снаге на другу страну предвиђајући да ће партизани покушати самоубилачки пробој обруча. Али, у току само једне ноћи партизани су изградили привремени мост поред срушеног и пребацили се на другу страну, где су се сукобили са четницима.[8][2]

УлогеУреди

 
Сергеј Бондарчук и Орсон Велс у Сарајеву, 29. новембра 1969, на премијери филма
Глумац Улога
Јул Бринер Владо
Бата Живојиновић Командант Столе
Милена Дравић Нада
Борис Дворник Стипе
Љубиша Самарџић Новак
Орсон Велс четнички сенатор
Павле Вуисић Шофер Јордан
Сергеј Бондарчук Мартин
Коле Ангеловски Жика
Душан Булајић четнички потпуковник
Столе Аранђеловић Шумадинац
Фарук Беголи Стево
Олег Видов Никола
Ентони Досон генерал Морели
Курт Јиргенс генерал Лоринг
Силва Кошћина Даница
Харди Кригер пуковник Кренцер
Шарл Мило Ђука
Франко Неро капетан Микеле Рива
Васа Пантелић партизански командант
Хayард Рос Марио
Лојзе Розман Иван
Драгомир Фелба отац двоје мале деце
Хајрудин Хаџикарић Владимир Назор
Фабијан Шоваговић Луди Бошко
Сибина Мијатовић докторка Марија
Миха Балох Усташа командир
Петар Спајић Суљо Избеглица
Деметер Битенц Шредер
Урош Гловацки Доктор
Слободан Велимировић Холцхаусен
Ристо Шишков Рањеник
Тана Маскарели Избеглица

ПродукцијаУреди

Филм је сниман 18 месеци, спонзорирало га је 58 привредних компанија, у њему је учествовао комбиновани пук тадашње ЈНА са 10.000 војника, уништена су четири посебно конструисана села, једна тврђава, а два пута је миниран гвоздени мост на Неретви. Према службеним проценама, филм је коштао 4,5 милиона долара, док су амерички извори наводили цифру од 12 милиона долара.

Филм је био пројекат у којем су учествовали удружени југословенски продуценти, иако је у највећем дијелу био пројект „Јадран филма“ који је ангажовао највећи број својих техничара. Поред њих ту су били и италијански, немачки и енглески партнери, као и Јунајтед Комонвелт, тада једна од највећих продуцентских кућа на свету. У то време Битка на Неретви, у продукцијском смислу, је била највећи европски филм.

Лик Микелеа Риве (тумачио га је Франко Неро) заснован је на стварном историјском лику, италијанском капетану Марију Риви који је након капитулације Италије прешао на страну партизана и погинуо борећи против Немаца 18. октобра 1943. Причу о његовом преласку на страну партизана и погибији у борби против Немаца сценаристи су транспоновали у фебруар и март 1943. Исто тако, лик Владе (тумачио га је Јул Бринер) је такође заснован на стварној личности, инжењеру Владимиру Смирнову.

Сцена рушења правог моста преко Неретве снимала се 18. децембра 1968. али ниједан кадар није ушао у филм, јер се по минирању моста подигла велика прашина од које није могло да се снима. Ова сцена је касније поновљена на макетама у једном чехословачком студију.

Немачки Тигар I тенкови који су се појавили у филму су заправо преправљени совјетски тенкови Т-34 који су стручњаци ЈНА прерадили за потребе филма (иако се тенкови Тигар I нису користили на југословенском ратишту). Ови тенкови су се касније појавили и у америчком филму „РатнициБрајана Хатона из 1970. са Клинтом Иствудом и Доналдом Садерландом у главним улогама, који је снимљен у Југославији, и „СутјесциСтипе Делића из 1973.

МузикаУреди

Енглеска верзија филма садржи музику композитора Бернарда Хермана коју је извео оркестар Лондонске филхармоније. Саундтрек са музиком из овог филма је у Сједињеним Државама објављен 1969.

  1. Prelude
  2. The Retreat
  3. Separation
  4. From Italy
  5. Chetniks' March
  6. Farewell
  7. Partisan March
  8. Pastorale
  9. The Turning Point
  10. The Death of Danica
  11. Finale – Victory!

Један од оригиналних постера за енглеску верзију филма је направио Пабло Пикасо.[9]

УспехУреди

На премијери филма одржаној 29. новембра 1969. на отварању сарајевског културно-спортског центра Скендерија. Поред Тита и филмске екипе, наводно су присуствовали су и Софија Лорен и Омар Шариф, док је плакат нацртао Пабло Пикасо. „Битка на Неретви“ је након филма „СпартакСтенлија Кјубрика сврстана међу историјске филмске спектакле по утрошеним средствима и броју статиста.[10]

Филм је ушао међу пет филмова номинованих 1969. за Оскар у категорији за најбољи филм ван енглеског говорног подручја, поред филмова „З“ из Алжира, шведског Ådalen 31, совјетског „Браћа Карамазов“ и француског „Моја ноћ код Мод“.

Јуна 2010. године, на 32. Међународном филмском фестивалу у Москви, у конкуренцији 120 филмова светске кинематографије уврштен је у десет најважнијих филмова о Другом светском рату[11][12].

Сцена велике битке између партизана и четника је касније поменута у филму Ране Срђана Драгојевића.

НаградеУреди

На Филмским сусретима у Нишу 1970. године:[4][8]

Културно доброУреди

Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911—1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Битка на Неретви".[13]

ЗанимљивостиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Битка на Неретви”. Ртс. Приступљено 23. 1. 2021. 
  2. ^ а б „Bitka na Neretvi”. BH Film. Приступљено 29. 1. 2021. 
  3. ^ а б „"Битка на Неретви" - ратни спектакл какав се не понавља”. Мондо. Приступљено 23. 1. 2021. 
  4. ^ а б „Битка на Неретви”. filmski-programi.hr. Приступљено 28. 9. 2013. 
  5. ^ „The 42nd Academy Awards (1970) Nominees and Winners”. oscars.org. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 28. 9. 2013. 
  6. ^ „“Montevideo“ juri “Zonin“ rekord”. novosti.rs. Приступљено 28. 9. 2013. 
  7. ^ „Sead Krešljaković: Veljko Bulajić iz Vilusa”. film.ba. Приступљено 28. 9. 2013. [мртва веза]
  8. ^ а б „Битка на Неретви”. База ХР кинематографије. Приступљено 23. 1. 2021. 
  9. ^ The Battle of Neretva (1969) - Trivia - IMDb
  10. ^ Kreševljaković, Sead. „VELJKO BULAJIĆ IZ VILUSA”. [мртва веза]
  11. ^ http://hrt.hr/index.php?id=94&tx_ttnews Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2008)[tt_news]=76695&tx_ttnews[backPid]=23&cHash=8bfb218d80
  12. ^ „Battle of Neretva :: Film catalogue :: 32nd Moscow International Film Festival”. Moscowfilmfestival.ru. Архивирано из оригинала 26. 11. 2010. г. Приступљено 27. 6. 2010. 
  13. ^ „Сто српских играних филмова (1911—1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021. 
  14. ^ „Филмски "партизан" и "четник" - ово нисте знали!”. Мондо. Приступљено 23. 1. 2021. 

Спољашње везеУреди