Владимир Смирнов

владимир смирнов
владимир смирнов
	Владимир Смирнов
Лични подаци
Надимак	Воловођа, Влада Рус
Датум рођења	21. јун 1899.
Место рођења	Ташкент, Руска Империја
Датум смрти	6. децембар 1985. (86 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФР Југославија
Професија	инжењер, војно лице
Деловање
Члан КПЈ од	1942.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије; Југословенска народна армија; 1941 – 1960.
Чин	генерал-потпуковник
У току НОБ	члан Врховног штаба НОВ и ПОЈ
Одликовања

Владимир Смирнов — Волођа, Влада Рус (Ташкент, 21. јун 1899 — Београд, 6. децембар 1985) био је учесник Народноослободилачке борбе, инжењер и генерал-потпуковник ЈНА.

Биографија уреди

Гроб Владимира Смирнова у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду

Рођен је 21. јуна 1899. године у Ташкенту (тада у саставу Руске Империје, а данас главни град Узбекистана). У Ташкенту је завршио основну школу и гимназију. Студије је започео у Петрограду, али је после Октобарске револуције, 1921. године, његова породица избегла из Совјетске Русије и дошла у Београд.

Владимир је 1923. године у Београду завршио Технички факултет и у годинама до почетка Другог светског рата, као инжењер је радио на изградњи железничких пруга и на изградњи трезора Народне банке Краљевине Југославије у Ужицу.

Учесник је Народноослободилачке борбе од 1941, а члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) од 1942. године. Марта 1942. године је укључен у састав Врховног штаба НОП и ДВЈ и посављен за начелника Техничког одељења. Обављајући ову функцију, заједно са својим помоћницима, инг. Живадином Ђорђевићем Живом (1909—1990) из Крагујевца, инг. Драгославом Јовановићем из Чачка и инг. Десом Јовановић из Трстеника, као и својим „инжињерцима“ (борци Треће (пионирске) чете Пратећег батаљона Врховног штаба, која је касније прерасла у Пионирски батаљон Врховног штаба) обављао је многе сложене задатке, од којих се истичу:

оспособљавање за рад партизанске фабрике оружја у ослобођеном Ужицу септембра 1941. године,
рушење моста на реци Тари, недалеко од села Ђурђевића Таре, 15. маја 1942. године,
рушење четири моста на Неретви и једног на Рами, као и изградња пешачког моста поред срушеног моста код Јабланице, крајем фебруара и почетком марта 1943. године током Четврте непријатељске офанзиве (ткз. Битка на Неретви),
обнова и уређење зграде Дома културе у Јајцу, у којој је 29. новембра 1943. године одржано Друго заседање АВНОЈ-а,
изградња бараке и склоништа, у којем је боравио Јосип Броз Тито, током свог боравка у Јајцу, од августа 1943. до јанауара 1944. године,
изградња бараке у пећини у Дрвару, у којој је боравио Врховни штаб НОВ и ПОЈ, током боравка у Дрвару (у овој бараци налазио се Јосип Броз Тито током немачког десанта на Дрвар),
изградња бараке у пећини у селу Бастаси, код Дрвару, у којој је боравио Јосип Броз Тито
уређење и изградња мини централе за осветљење Фабрике целулозе у Дрвару, у којој је одржан Други конгрес УСАОЈ-а, маја 1944. године.

После ослобођења Југославије, наставио је професионалну каријеру у Југословенској народној армији (ЈНА) и налазио се на дужностима:

команданта Инжињерије Југословенске армије
начелника Грађевинске управе Југословенске армије
главног инжењера Управе за војно и грађевинарство
заменика начелника Грађевинске управе ЈНА

Пензионисан је 1960. године у чину генерал-потпуковника ЈНА.

Године 1972. у Београду је објавио књигу „Инжењерске ратне приче“, док је 1967. у коауторству са Петром Клеутом, Иваном Мирковићем и Даницом Јакшић издао „Рускосрпскохрватски војни речник“.

Умро је 6. децембра 1985. године у Београду и сахрaњен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден заслуга за народ првог реда и Орден братства и јединства првог реда.

Занимљиво уреди

Владимир Смирнов послужио је сценаристима филма „Битка на Неретви“ — Стевану и Вељку Булајићу, као инспирација за лик минера Владе, кога је у филму глумио познати амерички глумац, руског порекла — Јул Бринер.

Литература уреди

Југословенски савременици — Ко је ко у Југославији. Хронометар, Београд 1970. година.
Војна енциклопедија (књига осма). Београд 1974. година.
Мирослав Младеновић Тито од устанка до победе 1941—1945. Београд 2006. година.