Ратко Николић (15. септембар 1977, Аранђеловац, Србија) је српски политичар, бивши рукометаш и државни репрезентативац. Играо је на позицији пивота. Тренутно је народни посланик у Народној скупштини.[1]

Ратко Николић
Лични подаци
Датум рођења (1977-09-15)15. септембар 1977.(47 год.)
Место рођења Аранђеловац, СФРЈ
Висина 1,91 m
Информације о каријери
Позиција пивот
Сениорска каријера
Године Клуб
0000—1996
1996—1999
1999—2003
2003—2004
2004—2005
2005—2010
2010—2011
2011—2012
2012—2013
2013—2016
2017
2017
2018
Шамот
Црвена звезда
Синтелон
Веспрем
Алтеа
Сан Антонио
Колдинг
Вардар
Динамо Минск
Борац Бања Лука
Извиђач
Босна
Железничар Ниш
Репрезентативна каријера
1999—2009 Србија

Клубови

уреди

У раној младости тренирао је фудбал играјући за Млади Рудар из Буковика и аранђеловачку Шумадију, а на предлог наставника физичког Бранка Ивановића почео је да игра рукомет.

Први тренери били су му Слободан Јокановић, Вук Рогановић и Момир Рнић. Каријеру је почео у Шамоту из Аранђеловца из чијих редова је после запажених партија прешао у Црвену звезду 1996. године. Већ у првој сезони 1996/97. са Звездом осваја титулу. Црвено-бели су одбранили трофеј са осам бодова више од другопласираног Ловћена. Ратко је те сезоне рачунајући и квалификације у Лиги шампиона постигао 21 гол за Звезду, која је у групној фази забележила две победе против СКА Минска, док су Кил и Винтертур били успешнији у осталим дуелима. Пивот црвено-белих се четири пута уписао у стрелце против Винтертура (24:28), а три против Кила (17:27), Винтертура (23:27) и СКА Минска (33:25).

Наредне сезоне 1997/98. имао је још бољи учинак у елитном такмичењу, јер је у осам мечева забележио 30 голова и био други стрелац клуба иза Жикице Милосављевића (36). Звезда је поново заузела треће место у групи, а Николић је у убедљивом тријумфу против Драмена (36:24) у Београду постигао чак девет погодака, док је пре тога шест пута био стрелац у победи над Винтертуром (29:27), тако да је половину својих погодака у Лиги шампиона 1997/98. постигао у ове две победе.

Титула првака је одбрањена победама над нишким Железничаром у финалу плеј-офа (29:25 и 34:30), а Звездин пивотмен је у првом мечу пред 6.000 људи у Нишу постигао седам погодака. Укупно је 15 пута затресао мрежу у плеј-офу 1998. године, а клуб из Љутице Богдана је трећи пут узастопно освојио титулу првака СР Југославије.

У својој трећој сезони међу црвено-белима 1998/99. био је у изузетној форми, па се дешавало и да постигне двоцифрен број голова, као што је био случај у 4. колу против Епоксида (31:25), када је 10 пута био стрелац, или у 14. колу против Обилића (30:27) када је 11 пута тресао мрежу. Ипак, Звезда је неочекивано елиминисана у квалификацијама за Лигу шампиона од белоруског СКА Минска уз осам Николићевих голова у двомечу. Национални шампионат је прекинут због бомбардовања у тренутку када је Звезда заузимала четврту позицију.

То је уједно био и крај Ратковог боравка у Звезди, јер је касније појачао Синтелон са којим осваја Куп Југославије 2000. године, два друга места у првенствима 1999/00. и 2000/01. уз пласман у полуфинале Челенџ купа у сезони 1999/00. Као репрезентативац се са солидним искуством по први пут отиснуо у иностранство и са мађарским Веспремом освојио дуплу круну у сезони 2003/04. Затим је сезону 2004/05. одиграо у дресу шпанске Алтее, а наредних пет година провео је у редовима Портланд Сан Антонија, једног од најбољих европских клубова у то време. Након тога одиграо је сезону 2010/11. за дански Колдинг, а следећу у дресу скопског Вардара, да би 2012/13 провео у Динаму из Минска. Од 2013. до 2016. године је наступао за бањалучки Борац са којим је освојио две дупле круне.

Репрезентација

уреди

Николић је оставио дубок траг и у дресу са државним грбом. Имена националног тима су се мењала од СР Југославије, Србије и Црне Горе и на крају Србије, а Ратко је за то време уписао преко 250 утакмица за нашу репрезентацију и освојио бронзу на Светском првенству 1999. у Египту године уз четврто место на Олимпијским играма 2000. у Сиднеју године.

Уписао је и два меча за селекцију света, два пута је биран за најбољег пивота на планети 2006. и 2007. године. Био је и први капитен репрезентације Србије, а 2007. године изабран је за најбољег српског рукометаша по избору читалаца часописа Balkan-handball.

Политика

уреди

Као нестраначка личност нашао се на листи Социјалистичке партије Србије, дошао је до места народног посланика у Скупштини Србије уместо некадашњег почасног председника СПС Милутина Мркоњића.[2] Поново је изабран за народног посланика на изборима 2022. године.[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б „Ratko Nikolić”. otvoreniparlament.rs. Приступљено 2022-09-11. 
  2. ^ „Milutin Mrkonjić dobio naslednika: Poznati rukometaš novi poslanik u Skupštini”. b92.net. 23. 12. 2021. Приступљено 23. 12. 2021. 

Спољашње везе

уреди