Рафчани
Рафчани су албанизована јужнословенска муслиманска етнорелигијска група која насељава Ораховац и околину. Усвојивши албанско етничко самоопредјељење, представници ове групе задржали су у свакодневној разговору јужнословенске говоре, које сами говорници називају „нашенски” или „рафчански”.[2]
 Етничке групе Словена муслимана на југозападу Косова и Метохије са матерњим јужнословенским дијалектима. | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| око 5000[1] | |
| Региони са значајном популацијом | |
| Општина Ораховац, Косово и Метохија, Србија | |
| Језици | |
| призренско-јужноморавски и призренско-тимочки дијалекат српског језика, албански језик | |
| Религија | |
| ислам | |
| Сродне етничке групе | |
| Срби и Албанци |
Бројност Рафчана се процјењује на око 5000 људи.[1]
Ареал
уредиРафчани живе у збијеној групи окружени албанскојезичким становништвом у Ораховцу и сусједним селима која се налазе у регији Подримља у средњишњој Метохији. Раније су рафчанским насељима сусједна била српска насељена мјеста.[3]
Историја
уредиПоступак исламизације словенског становништва Косова и Метохије почео је послије османског освајања јужнословенских земаља од средине 15. вијека и наставио се до 20. вијека.[4] Прихватање ислама међу Словенима поједноставио је услове за њихову албанизацију. У случају Рафчана, поступак албанизације није завршен до краја, пошто представници ове групе још нису у потпуности прешли на албански језик.
Рафчанска етничка група образована је из двије компоненте. Прву од њих су образовали досељеници који су се у Подримљу појавили око почетка 18. вијека. Друга компонента је настала у поступку исламизације мјесног српског становништва (неки представници ове групе су прије тридесетак година у Ораховцу и оближњим селима има православне Србе за сроднике).[5]
Српски рјечотворни антропонимијски модели у говору словенојезичких Албанаца Ораховца сачували су се дуже вријеме, што је забиљежено у записима „Хелветске текије” о догађајима и личностима из Ораховца с почетка 18. вијека. Презимена мјесних муслимана која се завршавају на -ић исписани су турским писмом на -ik: у латиничној транскрипцији — Arslan Kalaycik, Sadik Grbik, Sadik Balik итд.[5]
Језик
уредиГовори Рафчана припадају призренско-јужноморавском дијалекту торлачког нарјечја, а исти говори су карактеристични и за српско православно становништво које је до 1999. живјело у Ораховцу и околини, а послије рата на Косову и Метохији је протјерано. О поријеклу свог језика Рафчани кажу: „Тако смо причали у стара времена.” Свој говор називају „рафчански” или „нашенски”. Представници словенско-муслиманских етнички група јужне Метохије (Горанци, Средчани и Подгорци) такође своје говоре називају „нашенски”.[6] Истовремено, дијалекатски тип Рафчана и Србаа из Ораховца значајно се разликује од говора Словена муслимана јужне Метохије.[7]
Албанизовани Словени из Ораховца говоре и албански језик — албански је језик школовања и језик међусобне комуникације са Албанцима.
Према попису становништва на Косову и Метохији 2011. које су спровеле Привремене институције самоуправе, огромна већина становника Општине Ораховац навела је албански као матерњи језик — 55.806 људи, српски као матерњи је навело 138 људи, бошњачки 76 особа, упркос чињеници да у општини као своју националност назначило албанску — 55.166 људи, српску — 134 особе и бошњачку — 10 особа.[8]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б Младенович 2012, стр. 127—128.
- ^ Младенович 2012, стр. 116, 131.
- ^ Младенович 2012, стр. 131—132.
- ^ Мартынова, Марина (12. 10. 2009). „Проблема Косово: этнический фактор”. polit.ru (на језику: руски). Полит.ру. Архивирано из оригинала 06. 06. 2023. г. Приступљено 3. 3. 2023.
- ^ а б Младенович 2012, стр. 132.
- ^ Младенович 2012, стр. 132, 135.
- ^ Младенович 2012, стр. 116, 131—132.
- ^ Demografski podaci prema opštinama, 2011 (PDF). Priština: Agencija za statistiku Kosova. април 2013. стр. 51. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 06. 2023. г. Приступљено 4. 3. 2023.
Литература
уреди- Младенович, Радивое (2012). „В поисках этнического определения -- славянские мусульманские группы на юго-западе Косово и Метохии” (PDF). Ур.: Greenberg, Robert David; Nomachi, Motoki. Slavia Islamica: language, religion and identity (Slavic Eurasian Studies No.25). Slavic Research Center, Hokkaido University. стр. 115—147. ISBN 978-4-938637-61-3. Приступљено 4. 3. 2023.
Додатна литература
уреди- Елезовић, Глиша (1949). „Један оглед нашега говора из Ораховца у Подрими код Призрена”. Јужнословенски филолог (на језику: српски). Београд: Институт за српски језик САНУ. 18: 134—140. Приступљено 6. 6. 2023.
