Рајко Кнежевић

Рајко Кнежевић (Бели Манастир, 5. фебруар 1958) српски је песник из Хрватске.[1] Основну и средњу школу завршио је у родном граду, а диплому инжењера пољопривреде стекао је на Пољопривредном факултету у Осијеку. Радио је у Сјеменарству беломанастирске Млинско-пекарске индустрије, бељској Пољопривреди Кнежево и у Пољопривредној задрузи у Белом Манастиру. Као члан фолклорне секције играо је у локалном СКУД Јован Лазић од 1976. до 1995. године, а од 1995. године до данашњих дана присутан је у СКУД-у и српским организацијама на другим дужностима.

Рајко Кнежевић
Rajko-Knezevic.jpg
Рајко Кнежевић
Датум рођења(1958-02-05)5. фебруар 1958.(62 год.)
Место рођењаБели Манастир
 ФНРЈ
Песничка књига Уморне сенке

Поезију пише од деведесетих година 20. века. Својим песмама учествовао је на разним културним манифестацијама у регији. Песма Опомена објављена му је у 3. броју Беломанастирског српског гласника (2004), а песме Кад помислим на те, Коло, Санак пусти и опет Опомена у збирци Када бих имао кућу (2007). Крајем 2007. године Вијеће српске националне мањине у Граду Белом Манастиру објавило му је збирку песама Уморне сенке.

Уморне сенкеУреди

Уморне сенке лено се крећу,
улицом спором, кроз маглу пусту,
тражећи правду, тражећи срећу,
газећи траву ногама густу.


Чекају сенке да мач са неба
оштрица својих покаже моћ,
да крваве душе оду где треба,
да праведном каже где мора поћ'.


Очију снених суза се блиста,
кварнога света ближи се крај.


Остаје само још душа чиста
блаженог дана да дочека рај.

РеференцеУреди

  1. ^ Кнежевић, Рајко. Уморне сенке. Бели Манастир : Вијеће српске националне мањине, 2007. стр. 85.