Ребро (музика)
Ребро, спојница, греда или црта трајања (итал. tratto d'unione, франц. barre transversale, енгл. beam, нем. Notenbalken)[1] у музичкој нотацији је дебља хоризонтална црта која замењује барјачиће и која се пише изнад или испод нотних вратова.[2]
Користи се за повезивање (груписање) више узастопних осминских нота (осминки), или нота краћих вредности означених са два или више ребра, а повремено се могу обухватити и паузе.[3]
| Напомена. | Спојница се не употребљава за груписање четвртинских или дужих нотних вредности. |
Груписање различитих нотних вредности уреди
Ради прегледности и бржег писања више нота спајамо, тј. групишемо тзв. цртом, ребром или гредом што илуструју следећи примери:
= 
или = 
или 
или 
Употреба ребара уреди
Овакав начин груписања-спајања нота ребрима употребљава се најчешће у:
- 1. инструменталној музици (види следећи пример):
- 2. вокалној музици - ребра или спојнице се користе за повезивање нота које се певају на истом слогу (види доњи пример):
Постављање уреди
- У савременој нотацији, ребра су замене за барјачиће. Број ребара одговара броју барјачића. Један барјачић – једно ребро, два барјачића – два ребра, итд. Види следеће примере:
= - Смер нотних вратова и положај ребара одређује висина нота:
- 1. Ако је просечна висина нота испод средње, треће линије линијског система - до ноте а1, нотни вратови и греда/е пишу се горе, што илуструје следећи пример:
- 2. Супротно, од ноте h1 па навише – нотни вратови и ребра пишу се надоле, што приказује следећи пример:
- Нотна ребра се могу простирати и преко пауза/е. Таквим начином бележења веће групације нота извођачу постају визуелно јасније за читање (види следећи пример):
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина[непоуздан извор?]
- ^ Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике, Приступљено 24. 4. 2013.[непоуздан извор?]
- ^ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет I, Приступљено 24. 4. 2013.[непоуздан извор?]
