Вардар
Вардар (мкд. Вардар, грч. Αξιός [Aksiós] — Аксиос или Βαρδάρης [Vardáris] — Вардарис) је највећа река која протиче кроз Северну Македонију и једна од већих на Балкану. Дужина реке износи 388 km, а њен слив покрива површину од приближно 20.500 km².
Вардар | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 388 km |
Басен | 20.535 km2 |
Пр. проток | 174 m3⁄s |
Слив | Егејски |
Водоток | |
Извор | Вруток, близу Гостивара, Северна Македонија |
Ушће | Егејско море, близу Солуна, Грчка |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Северна Македонија (77,6%), Грчка (22,4%) |
Притоке | Брегалница, Лепенац, Треска, Црна река, Пчиња, Бабуна, Маркова река, Серава, Кадина река, Пена |
Река на Викимедијиној остави |
Река Вардар извире у Врутоку, неколико km северно од Гостивара у Северној Македонији, пролази кроз Скопље, Грчку и улива се у Егејско море близу Солуна.
Река пролази кроз Тиквешку котлину где се у њу уливају највеће притоке, Црна река са десне и Брегалница са леве стране.
Иван Јастребов је записао да (свакако у горњем току) Вардар дели Полог на Доњи и Горњи. Гори Полог је на његовој десној страни, а Доњи са Тетовом - уз реку Маздача код Врапчишта.[1]
Македонији припада око 80% речног тока Вардара (301 km), а остатак Грчкој.
Притоке
уредиГалерија
уреди-
Вардар код Велеса 1922. године
-
Извор Вардара у Врутоку
-
Вардар у Гостивару
-
Вардар код Велеса
-
Вардар у Демиркапијској клисури
-
Вардар у Грчкој
-
Делта Вардара у Солунском заливу
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 252. Београд: Службени гласник.