Усора (река)
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Усора је река у општини Теслић, Република Српска, БиХ, лева притока реке Босне. Настаје од Велике и Мале Усоре које се спајају код Теслића. Ушће Усоре у ријеку Босну је на висини од 147 метара, око 4 km југозападно од Добоја. Дужина тока је 76,3 km, са површином поречја 849,3 km². Веће леве притоке су: Узвинска ријека, Марица, Желећа, Гомјеница и Мала Усора, а десне Студена, Жираја и Блатница.
| Усора | |
|---|---|
 Усора под ледом, код градског моста у Теслићу | |
| Опште информације | |
| Дужина | 76,3 km |
| Басен | 849,3 km2 |
| Слив | Црноморски |
| Водоток | |
| Извор | Река Усора нема извор, настаје спајањем Мале и Велике Усоре код Теслића |
| Ушће | Босна код Добоја |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Босна и Херцеговина |
| Област |  Република Српска |
| Насеља | Теслић |
| Река на Викимедијиној остави | |
До средине 20. века Усора је у горњем току, до Теслића и неколико километара низводно, била искориштавана воденицама. Данас их више нема. У горњем току, у насељу Студенци, вода из Усоре се хвата и прерађује у питку воду за град Теслић. У самом граду Теслићу фабрика хемијске индустрије „Дестилација“ хвата воду за производни процес, али и испушта отпадне воде у реку. Стога је низводно од Теслића река прилично загађена и ретко је користе чак и купачи.
У граду Теслићу, узводно од ушћа Мале Усоре, на локалитету Радолинка, уређено је купалиште. Купалиште је због погодности кориштено и раније, али је тек крајем 20. века обетонирано и уређено. На истом локалитету се налази и пешачки мост од Теслића ка Доњој Врућици.
У пролеће и јесен, а понекад и за време обилних летњих пљускова Усора набуја и плави нека подручја. Најчешће су то поља код ушћа у ријеку Босну, поља код села Врела и Жарковина и поља и делови насеља код ушћа Мале Усоре у Велику Усору.
Зими, на мирнијим деловима река леди. Дебљина леда је често довољна да издржи пешаке.
Име уреди
Није дефинитивно утврђено од чега потиче име реке. По једним изворима, корен речи је из словенског језика, у значењу осорна. По другима, река је добила име по Осеријатима, једном од племена које је у прошлости настањивало ово подручје.
У историјским записима и картама наводи се и као Wassora, Ossora.
Литература уреди
- Деведесет година „Дестилације“ Теслић, монографија, издавач: РО Дестилација Теслић, 1986.
- Адван Хозић: Теслић у НОБ, издавач: СО Теслић, 1985.
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
