Рестелица

насеље у Гори, Призренски округ, Србија

Рестелица (алб. Restelicë) је горанско село (муслиманско село српског говорног подручја) у Општини Гора, на Косову и Метохији. По законима привремених институција Косова ово насеље је у саставу општине Драгаш. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Рестелица површине 8483 ha. Рестелица код Драгаша је по величини прво горанско село у шарпланинској жупи Гори. Сви топоними у селу су сачували свој првобитни словенски назив. Очувано је старо православно гробље. Ово је најјужније насеље у Републици Србији и једно од највећих насеља у Србији по површини.

Рестелица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаГора
Становништво
 — 2011.Раст 4698
Географске карактеристике
Координате41° 56′ 40″ С; 20° 40′ 05″ И / 41.9444° С; 20.6681° И / 41.9444; 20.6681
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1717 m
Рестелица на карти Србије
Рестелица
Рестелица
Рестелица на карти Србије
Остали подаци
Регистарска ознакаPZ

Иван Јастребов је о овом селу записао да је испод планине Овчинац, на његовој јужној падини. Поред протиче Зли поток. Иза моста је текија са старим гробљем. Растеличани су му говорили да је ту био манастир. То је по Јастребову могуће, јер је поред текије било мноштво хришћанских гробова, али без натписа. Равница у близини се звала вакуф и нико тај крај није смео да обрађује. То је био простор за весеље 23. августа када сви прослављају свадбе и сунет. Ту се одигравао и мегдан пехелвана (пеливана), ту је растелички "театар". У близини села на подгорини планине Овчинца с југоисточне стране била је, према казивању Растеличана, црква Св. Варваре, али од ње није остало ни трага. Само је сачувано старо гробље, које претпоставља постојање те цркве.[1]

Демографија

уреди

Насеље има горанску етничку већину.

Број становника на пописима:

Попис 2011.

уреди

На попису становништва 2011. године, Рестелица је имала 4698 становника, следећег националног састава:

Попис 2011.[2]
Горанци
  
2.739 58,30%
Бошњаци
  
1.564 33,29%
Албанци
  
172 3,66%
Турци
  
55 1,17%
остали
  
102 2,17%
неизјашњено
  
56 1,91%
непознато
  
10 0,21%
укупно: 4698

Референце

уреди
  1. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 204., 205. Београд: Службени гласник. 
  2. ^ Етничка структура након пописа 2011.