Риђобока сеница (Periparus rubidiventris) је врста птице певачице из породице сеница. Неке од њених подврста су у једном броју старијих извора представљане као подврсте сродне црногруде сенице (P. rufonuchalis), док су у другим риђобока и црногруда сеница представљане као једна врста. Такође, риђобока сеница је раније смештана у род Parus.[2]

Риђобока сеница
Periparus rubidiventris
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
P. rubidiventris
Биномно име
Periparus rubidiventris
(Blyth, 1847)
Ареал риђобоке сенице
Синоними
  • Parus rubidiventris Blyth, 1847
  • Parus rufonuchalis beavani (Jerdon, 1863)

Подврсте уреди

Постоје четири подврсте риђобоке сенице:

  • Periparus rubidiventris rubidiventris – На југу Хималаја од северозападне до североисточне Индије и северног Непала.
  • Periparus rubidiventris beavani (Jerdon, 1863) – На југу Хималаја североисточна Индија и Бутан.
  • Periparus rubidiventris whistleri – На југоистоку Хималаја у северозападној Кини и оближњим деловима северног Мјанмара и крајњег североистока Индије. Према неким изворима део је подврсте beavani.[3]
  • Periparus rubidiventris saramatii – Ограничена на северозапад Мјанмара.

Распрострањеност и станиште уреди

 
Источни Сиким у Индији.

Риђобока сеница је аутохтона врста западних Хималаја. Има веома велики ареал, а јавља се у деловима Бутана, Кине, Пакистана, Индије, Мјанмара (Бурме) и Непала. Природно станиште су јој бореалне шуме и шуме подручја са умереном климом. У Бутану, на пример, P. r. beavani је прилично бројна станарица, која насељава влажне шуме бутанске јеле (Abies densa), на надморској висини од 3.000 − 4.000 m. На Црвеној листи Међународне уније за заштиту природе (IUCN) риђобока сеница има статус врсте која није угрожена.[4]

Референце уреди

  1. ^ Birdlife Internacional (2016). Periparus rubidiventris. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature.  : e.T22711780A94308455. Преузето 20. 2. 2020.
  2. ^ Gill et al. (2005)
  3. ^ Bangs 1932
  4. ^ Inskipp et al. (2000), BLI (2008)

Спољашње везе уреди