Роми Даба је шаљиви забавник штампан у Новом Саду под псеудонимом и без године издања, објављен 1856. године у Новом Саду, "трошком Н.А. Новаковића", новосадског књижара, а штампан у "Књигопечатњи Дра. Данила Медаковића" старим правописом.

Роми Даба
Роми Даба
Тип"шаљиви забавник са ликовима"
ИздавачДимитрије Михајловић
Оснивање1856.
Језиксрпски
ГрадНови Сад

Аутор

уреди

Псеудоним "Д. аћи М. Ића" неуспешно је крио аутора Димитрија Михајловића (1821—1864), званог "Барон Мита", који је био познати весељак, боем, песник и хумориста. Према потписима испод прилога, изгледа да је овај забавник у целини био његово дело. Уместо програма, у уводној песми, дао је начела Ромог Дабе, о чему сведочи дистих:
"И у шали, кад кад се извали,
Доста добро, и за тебе побро!"
У потпису песме је уредник "Д. Михајловић", и потврђује програмску оријентацију издавача да насмеје, растера јад и поучи своје читаоце.

Карактеристике

уреди

Педесетих година 19. века још увек су били ретки илустровани забавници. Роми Даба је био изузетно графички опремљен - обиловао је бројним карикатурама и илустрацијама. Углавном је то био тзв "увезени" хумор, јер су наше штампарије у то време користиле употребљена клишеа страних штампарија, по повољним ценама. Требало је само смислити наслове и текстове испод слика, прилагођавајући их нашим приликама и хумору. На тај начин, Михајловић је заслужан јер је међу првима успео да заинтересује наше читаоце за радове европских карикатуриста и илустратора. [1]

 
Роми Даба, страна 31, 1855, Нови Сад

Афоризми

уреди

Поред илустрација, популарности забавника су доприносили шаљиви текстови са актуелним темама, као што је тада био Кримски рат:
Лондону пуше се казани, - у Паризу џепови, - у Цариграду главе,

"Огледало мудрости вели: ћутање доноси злато, говор даје сребро - а силно и много пијење вина и ракије, ништа друго не доноси, кром једино бакар на широку носину";
"Кад се речи више не налази - језичина тада се исплази".

"Барон Мита" је објављивао и преведене афоризме; у рубрици "У обште о женама" преведене су мисли великих људи (Като, Виктор Иго, Албрехт Дирер, Балзак, Хајнрих Хајне, Милтон) о тој теми.[2]

Карикатуре

уреди

У време издавања Ромог Дабе било је мало вештих цртача карикатура, а и израда клишеа и дрвореза је била скупа. Стога су карикатуре биле преузимане из иностранства (Беч, Пешта) одакле су штампарије нудиле употребљена клишеа, а наши издавачи их користили. Међу првима је то за своја издања користио "Барон Мита". Ову праксу су наставили и касније издавачи, а највише Ј. Ј. Змај. Неке од тих карикатура нама су сада скоро неразумљиве, мада су тадашњим савременицима, који су препознавали личности и догађаје, биле смешне.

Једна од увезених карикатура била је и "На који начин Енглези из Крима у нужди изаћи могу", на којој су приказани енглески војници који помоћу ваздушних балона прелећу руске положаје и напуштају Крим. Текст испод карикатуре је: "Баш ако би се Црно море и заледило или буре и ветрови бродове да потопе, то бољу своју сигурност, Енглези изнашли су овим начином да из Крима сваки пут изаћи могу."[3]

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Рошуљ, Жарко (2017). Час описа часописа VII. Нови Сад - Београд: Матица Српска. стр. 120-121. 
  2. ^ Рошуљ, Жарко (2014). Час описа часописа VI. Нови Сад-Београд: Матица Српска. стр. 26-28. 
  3. ^ Рошуљ, Жарко (2014). Час описа часописа VI. Нови Сад-Београд: Матица Српска. стр. 213-216, 362.