Рудолф Прикрил

Rudolf Prikryl (1896-1965), градоначелник Беча 1945.

Рудолф Прикрил (нем. Rudolf Prikryl; Беч, 21. март 1896 — Беч, 13 јун 1965) био је од 13. до 16. априла 1945. привремени градоначелник Беча. Бечка историја познаје га као тродневног градоначелника.

Рудолф Прикрил
Лични подаци
Датум рођења(1896-03-21)21. март 1896.
Место рођењаБеч, Аустроугарска
Датум смрти13. јун 1965.(1965-06-13) (69 год.)
Место смртиБеч, Аустрија
13. април 1945. — 16. април 1945.
ПретходникХанс Блашке
НаследникТеодор Кернер

Живот уреди

Прикрил је одрастао у Бечу, у општини Алзергрунд, где је изучио занат за водоинсталатера. Служио је као војник у Првом светском рату. Двадесетих година двадесетог века отворио је водоинсталатерску фирму у Бечу и придружио се партијској паравојној организацији Републикански одбрамбени савез (нем. Republikanischer Schutzbund).

Учествовао је у кратком аустрисјком грађанском рату фебруара 1934. године, када му је повређена рука. Током аустрофашизма био је активан у подземљу са револуционарним социјалистима, али је у јуну 1935. ухапшен и интерниран у логор Велерсдорф због илегалне дистрибуције Арбајтер-Цајтунга (нем. Arbeiter-Zeitung Радничке новине) и штампања револуционарних летака. У августу је потписао изјаву о лојалности и пуштен је после строгих полицијских провера. Прикрил је заложио своју трговачку дозволу када је отпутовао у Шпанију почетком 1937, где су се он и други Аустријанци у Интернационалним бригадама борили против франкиста. Године 1938. Прикрил се са супругом настанио у Паризу. Тамо су га затворили Французи након почетка Другог светског рата и пустили непосредно пре немачке инвазије, а потом га је Гестапо затворио на 16 месеци. Од октобра 1943. поново је живео са супругом у Бечу.

 
С лева на десно три бечка добровољца у шпанском грађанском рату: Рудолф Прикрил, Карл Бауер (р. 1911), Фердинанд Хакл путовали су из Аустрије у Шпанију. Борили су се на страни Шпанске републике од 1937. (фото: Бениса, децембар 1937).[1]

Када се 1945. у Бечу завршио Други светски рат, наводно га је случајно препознао совјетски официр који се с њим борио у Шпанији и без даљег одлагања постављен је за градоначелника Беча. Међутим, ова верзија догађаја нема независних сведока. Тачни разлози зашто и како је Прикрил постао градоначелник Беча до данас нису познати. У априлу 1945. први пут је дошао у контакт са групом отпора О5, чије је седиште било у Палати Ауерсперг. За Совјетску власт, О5 је била главна додирна тачка непосредно по завршетку рата, па је 11. априла неколико руских официра отишло у Палату Ауерсперг и одржало састанак са присутнима. Према њиховим изјавама, Прикрил је именован за привременог градоначелника. Истог дана када је почео да ради у Палати Ауерсперг, његова ћерка Елизабет Албингер донела је писаћу машину и подржала га као секретара. 13. априла преселио се у Бечки Ратхаус. Позвао је социјалдемократу Антона Вебера, коме се представио као заменик градоначелника, и замолио га да одмах преузме функцију градоначелника, у складу са жељама Црвене армије. Али Вебер је то одбио јер је прво желео да о томе разговара са својом странком.

Прикрил није имао политичка овлашћења да преузме бирократске задатке. Пре свега, био је заузет издавањем разних врста дозвола. Већ 17. априла Прикрила је на месту градоначелника заменио Теодор Кернер, који се у то време представљао као комуниста, али према подацима КПО никада није био члан ове партије.[2]

Прикрил, сада разведен, женио се још три пута и основао водоинсталатерски посао, који је, међутим, пропао. Умро је осиромашен и његова урна је положена у почасној гробници (одељење Е16, број 332) Крематоријума Симеринг.

Извори уреди

  1. ^ „DÖW - Erinnern - Biographien - Spanienarchiv online - Spanienfreiwillige: P - Prikryl, Rudolf”. 
  2. ^ „Wiener G'schichten - Wiens (fast) vergessener allererster Nachkriegsbürgermeister”. 

Додатна литература уреди

  • Карл Фишер: Фантомски Прикрил. Личност Рудолфа Прикрила, легенде о „тродневном градоначелнику“ и преузимању функције од стране градоначелника Беча Теодора Кернера. У: Студије о историји Беча. Годишњак Историјског друштва града Беча. свеска 51 Беч 1995 (Karl Fischer: Phantom Prikryl. Die Person des Rudolf Prikryl, die Legende vom „Drei-Tage-Bürgermeister“ und der Amtsantritt Theodor Körners als Wiener Bürgermeister. In: Studien zur Wiener Geschichte. Jahrbuch des Vereins für Geschichte der Stadt Wien. Band 51. Wien 1995)
Политичке функције
Претходник:
Ханс Блашке
Градоначелник Беча
1945
Наследник:
Теодор Кернер