Руска финансијска криза 1998.

Руска финансијска криза (која се назива и криза рубље или руски грип) почела је у Русији 17. августа 1998. године. То је довело до тога да руска влада и руска централна банка девалвирају рубљу и не измире своја дуговања. Криза је имала озбиљне последице по економије многих суседних земаља.

Графикон приказује курс руске рубље према америчком долару у другој половини 1998. године. У недељама након 17. августа, један амерички долар је са 6,43 рубље вредео преко 21 рубље.

Историјска позадина и ток кризе

уреди
 
Руска економија од пада Совјетског Савеза (долари, 2008)
 
Курс евро / рубља (рубља за евро)
 
Руска стопа инфлације 1993-2022

Руска економија је поставила трајекцију за побољшање националне економије након што се Совјетски Савез поделио на различите земље. Русија је требало да пружи помоћ бившим совјетским државама и, као резултат, увелико је увозила из тих земаља. У Русији су се иностраним кредитима финансирале домаће инвестиције. Када није била у стању да врати та инострана задужења, рубља је девалвирала. Средином 1997. Русија је коначно пронашла излаз из инфлације. Економски надзорници су били срећни што се инфлација зауставила. Онда је ударила криза и надзорници су морали да спроводе нову политику. И Русија и земље које су у њу извозиле имале су фискалне дефиците. Земље које су у њу извозиле користиле су своје ресурсе за производњу, али нису биле плаћене за сву своју производњу. У суштини, приход држава није могао да покрије њихове трошкове (за Казахстан и Киргистан). Стопа незапослености у Русији је износила само 13 одсто. БДП по глави становника био је један од најнижих након 1996. за Таџикистан. Огромна количина руских минерала и природних ресурса омогућила јој је да их извезе, врати дуг, а затим повећа девизне резерве како би ревалоризовала своју валуту.[1][2]

Криза се догодила јер Русија није била у стању да врати дуг. Пошто је Русија морала да пружи помоћ другим бившим совјетским републикама након распада СССР-а, то је учинила великим увозом из тих земаља. Наставила је да увози без икакве провере да ли има довољно прихода да их плати. ММФ је 1995. године покушао да помогне Русији да се стабилизује тако што је дао хитан зајам, али је ово било неуспешно.

Постоје две главне школе мишљења које имају објашњење за кризу: кејнзијанска и економија слободног тржишта. У кејнзијанској економији, влада интервенише фискално да би повећала тражњу. Русија је била ближа кејнзијанској економији него слободној трговини јер је влада водила већину трговине. Током 1999. године организациона структура је била пред променама са председничким изборима.[3][4]

Седамнаестог августа 1998. године, руска влада је девалвирала рубљу, није плаћала унутрашња дуговања и прогласила је мораторијум на отплату спољног дуга [5]

Главни ефекат кризе на руску пољопривредну политику био је драматичан пад федералних субвенција пољопривредном сектору.[6]

Опоравак

уреди

Русија се изненађујућом брзином опоравила од финансијског краха у августу 1998. године. Велики део разлога за опоравак је тај што су светске цене нафте убрзбо расле током 1999–2000, а Русија је имала велики трговински суфицит 1999. и 2000. године. Други разлог је што су домаће гране индустрије, као што је прехрамбена индустрија, имале користи од девалвације, што је изазвало нагли раст цена увозне робе.[7][8]

Такође, пошто је руска привреда у толикој мери пословала на основу трампе[9] и другим немонетарним инструментима размене, финансијски колапс је имао далеко мањи утицај на многе произвођаче него што би то био да је привреда зависила од банкарског система. система. Коначно, привреди је помогла инфузија готовине. Како су предузећа била у могућности да отплате дугове у виду заосталих плата и пореза, потражња потрошача за робом и услугама које производи руска индустрија почела је да расте.

О кризи је афирмативно говорио Џејмс Кук, виши потпредседник Инвестиционог фонда САД-Русија, тврдивши да је научила руске банкаре да диверсификују своја средства.[10]

Економиста Андерс Аслунд приписује финансијској кризу из 1998. да је дала одлучујући помак ка стварној тржишној економији у Румунији и већини пост-совјетских земаља (које су се до тада само полако и делимично либерализовале).[11] На пример, прва велика приватизација у Румунији, заједно са првом приватизацијом румунске банке у државном власништву, десила се након руске кризе, крајем 1998. године, у новембру и децембру.[12][13]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Russian financial crisis and its consequences for central Asia.” (PDF). 
  2. ^ „Russia unemployment rate 1991 to 2022”. 
  3. ^ „the russian crisis” (PDF). 
  4. ^ „why russian power structures are falling apart slowly”. JSTOR 23615945. 
  5. ^ Chiodo & Owyang 2002.
  6. ^ Web Archives: View Archived Page Архивирано 1 мај 2020 на сајту Wayback Machine. Ers.usda.gov. Retrieved on 23 October 2013.
  7. ^ Stiglitz, Joseph (9. 4. 2003). „The ruin of Russia”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 24. 7. 2015. г. Приступљено 21. 4. 2010. 
  8. ^ „CIA – The World Factbook – Russia”. Cia.gov. Архивирано из оригинала 25. 2. 2022. г. Приступљено 14. 5. 2011. 
  9. ^ Ould-Ahmed, Pepita (2003). „Barter Hysteresis in Post-Soviet Russia: An Institutional and Post Keynesian Perspective”. Journal of Post Keynesian Economics. 26 (1): 95—116. ISSN 0160-3477. JSTOR 4538863. Архивирано из оригинала 29. 7. 2021. г. Приступљено 7. 12. 2020. 
  10. ^ Chipman, Andrea (30. 10. 2000). „Small Businesses Redeem Reputation of the West's Russian Loan Programs”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 8. 12. 2018. г. Приступљено 30. 10. 2016. „"The crisis was the best thing that could have happened to us," said James Cook, Delta Capital's senior vice president. "It was really a good demonstration to commercial banks of how well they could diversify their risks," with smaller borrowers. 
  11. ^ Anders Åslund, Cambridge University Press, 2013, How Capitalism Was Built: The Transformation of Central and Eastern Europe, Russia, the Caucasus, and Central Asia, p. 97
  12. ^ Ian Jeffries, Routledge, Feb 7, 2002, Eastern Europe at the Turn of the Twenty-First Century: A Guide to the Economies in Transition, p. 56
  13. ^ Sheilah Kast, Jim Rosapepe, Bancroft Press, 2009, Dracula is Dead: How Romanians Survived Communism, Ended It, and Emerged Since 1989 as the New Italy, p. 99

Додатна литература

уреди