Руска финансијска криза 1998.
Руска финансијска криза (која се назива и криза рубље или руски грип) почела је у Русији 17. августа 1998. године. То је довело до тога да руска влада и руска централна банка девалвирају рубљу и не измире своја дуговања. Криза је имала озбиљне последице по економије многих суседних земаља.
Историјска позадина и ток кризе
уреди
Руска економија је поставила трајекцију за побољшање националне економије након што се Совјетски Савез поделио на различите земље. Русија је требало да пружи помоћ бившим совјетским државама и, као резултат, увелико је увозила из тих земаља. У Русији су се иностраним кредитима финансирале домаће инвестиције. Када није била у стању да врати та инострана задужења, рубља је девалвирала. Средином 1997. Русија је коначно пронашла излаз из инфлације. Економски надзорници су били срећни што се инфлација зауставила. Онда је ударила криза и надзорници су морали да спроводе нову политику. И Русија и земље које су у њу извозиле имале су фискалне дефиците. Земље које су у њу извозиле користиле су своје ресурсе за производњу, али нису биле плаћене за сву своју производњу. У суштини, приход држава није могао да покрије њихове трошкове (за Казахстан и Киргистан). Стопа незапослености у Русији је износила само 13 одсто. БДП по глави становника био је један од најнижих након 1996. за Таџикистан. Огромна количина руских минерала и природних ресурса омогућила јој је да их извезе, врати дуг, а затим повећа девизне резерве како би ревалоризовала своју валуту.[1][2]
Криза се догодила јер Русија није била у стању да врати дуг. Пошто је Русија морала да пружи помоћ другим бившим совјетским републикама након распада СССР-а, то је учинила великим увозом из тих земаља. Наставила је да увози без икакве провере да ли има довољно прихода да их плати. ММФ је 1995. године покушао да помогне Русији да се стабилизује тако што је дао хитан зајам, али је ово било неуспешно.
Постоје две главне школе мишљења које имају објашњење за кризу: кејнзијанска и економија слободног тржишта. У кејнзијанској економији, влада интервенише фискално да би повећала тражњу. Русија је била ближа кејнзијанској економији него слободној трговини јер је влада водила већину трговине. Током 1999. године организациона структура је била пред променама са председничким изборима.[3][4]
Седамнаестог августа 1998. године, руска влада је девалвирала рубљу, није плаћала унутрашња дуговања и прогласила је мораторијум на отплату спољног дуга [5]
Главни ефекат кризе на руску пољопривредну политику био је драматичан пад федералних субвенција пољопривредном сектору.[6]
Опоравак
уредиРусија се изненађујућом брзином опоравила од финансијског краха у августу 1998. године. Велики део разлога за опоравак је тај што су светске цене нафте убрзбо расле током 1999–2000, а Русија је имала велики трговински суфицит 1999. и 2000. године. Други разлог је што су домаће гране индустрије, као што је прехрамбена индустрија, имале користи од девалвације, што је изазвало нагли раст цена увозне робе.[7][8]
Такође, пошто је руска привреда у толикој мери пословала на основу трампе[9] и другим немонетарним инструментима размене, финансијски колапс је имао далеко мањи утицај на многе произвођаче него што би то био да је привреда зависила од банкарског система. система. Коначно, привреди је помогла инфузија готовине. Како су предузећа била у могућности да отплате дугове у виду заосталих плата и пореза, потражња потрошача за робом и услугама које производи руска индустрија почела је да расте.
О кризи је афирмативно говорио Џејмс Кук, виши потпредседник Инвестиционог фонда САД-Русија, тврдивши да је научила руске банкаре да диверсификују своја средства.[10]
Економиста Андерс Аслунд приписује финансијској кризу из 1998. да је дала одлучујући помак ка стварној тржишној економији у Румунији и већини пост-совјетских земаља (које су се до тада само полако и делимично либерализовале).[11] На пример, прва велика приватизација у Румунији, заједно са првом приватизацијом румунске банке у државном власништву, десила се након руске кризе, крајем 1998. године, у новембру и децембру.[12][13]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Russian financial crisis and its consequences for central Asia.” (PDF).
- ^ „Russia unemployment rate 1991 to 2022”.
- ^ „the russian crisis” (PDF).
- ^ „why russian power structures are falling apart slowly”. JSTOR 23615945.
- ^ Chiodo & Owyang 2002.
- ^ Web Archives: View Archived Page Архивирано 1 мај 2020 на сајту Wayback Machine. Ers.usda.gov. Retrieved on 23 October 2013.
- ^ Stiglitz, Joseph (9. 4. 2003). „The ruin of Russia”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 24. 7. 2015. г. Приступљено 21. 4. 2010.
- ^ „CIA – The World Factbook – Russia”. Cia.gov. Архивирано из оригинала 25. 2. 2022. г. Приступљено 14. 5. 2011.
- ^ Ould-Ahmed, Pepita (2003). „Barter Hysteresis in Post-Soviet Russia: An Institutional and Post Keynesian Perspective”. Journal of Post Keynesian Economics. 26 (1): 95—116. ISSN 0160-3477. JSTOR 4538863. Архивирано из оригинала 29. 7. 2021. г. Приступљено 7. 12. 2020.
- ^ Chipman, Andrea (30. 10. 2000). „Small Businesses Redeem Reputation of the West's Russian Loan Programs”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 8. 12. 2018. г. Приступљено 30. 10. 2016. „"The crisis was the best thing that could have happened to us," said James Cook, Delta Capital's senior vice president. "It was really a good demonstration to commercial banks of how well they could diversify their risks," with smaller borrowers.”
- ^ Anders Åslund, Cambridge University Press, 2013, How Capitalism Was Built: The Transformation of Central and Eastern Europe, Russia, the Caucasus, and Central Asia, p. 97
- ^ Ian Jeffries, Routledge, Feb 7, 2002, Eastern Europe at the Turn of the Twenty-First Century: A Guide to the Economies in Transition, p. 56
- ^ Sheilah Kast, Jim Rosapepe, Bancroft Press, 2009, Dracula is Dead: How Romanians Survived Communism, Ended It, and Emerged Since 1989 as the New Italy, p. 99
Додатна литература
уреди- Allen, Larry (2009). The Encyclopedia of Money (2nd изд.). Santa Barbara, CA: ABC-CLIO. стр. 350—352. ISBN 978-1598842517.
- Boughton, James M. (2012). Tearing Down Walls: The International Monetary Fund, 1990–1999. Washington, DC: IMF. стр. 287–347. ISBN 978-1-616-35084-0. Архивирано из оригинала 17. 12. 2014. г. Приступљено 17. 12. 2014.
- Buchs, Theirry D. (1999). „Financial crisis in the Russian Federation: Are the Russians learning to tango?”. Economics of Transition. 7 (3): 687—715. doi:10.1111/1468-0351.00031. (потребна претплата)
- Chiodo, Abbigail J.; Owyang, Michael T. (2002). „A Case Study of a Currency Crisis: The Russian Default of 1998” (PDF). Federal Reserve Bank of St. Louis Review. 84 (6): 7—18. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 1. 2009. г. Приступљено 20. 1. 2007.
- Desai, Padma (2000). „Why Did the Ruble Collapse in August 1998?”. The American Economic Review. 90 (2): 48—52. JSTOR 117190. doi:10.1257/aer.90.2.48. (потребна претплата)
- Estrin, Saul (1998). „The Russian Default”. Business Strategy Review. 9 (3): 1—6. doi:10.1111/1467-8616.00069. (потребна претплата)
- Gaidar, Yegor (1999). „Lessons of the Russian Crisis for Transition Economies” (PDF). Finance and Development. 36 (2): 6—8. Архивирано (PDF) из оригинала 29. 10. 2008. г. Приступљено 20. 1. 2007.
- Gould-Davies, Nigel; Woods, Ngaire (1999). „Russia and the IMF”. International Affairs. 75 (1): 1—21. JSTOR 2625460. S2CID 154276297. doi:10.1111/1468-2346.00057. (потребна претплата)
- Henry, Brian; Nixon, James (1998). „The Crisis in Russia: Some Initial Observations”. Economic Outlook. 23 (1): 22—29. doi:10.1111/1468-0319.00148. (потребна претплата)
- Hirschler, Richard, ур. (1999). „Foreign Loans Diverted in Monster Money Laundering”. Transition. World Bank. 10 (4): 11—13. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 11. 2010. г. Приступљено 3. 4. 2015.
- Kharas, Homi; Pinto, Brian; Ulatov, Sergei (2001). „An Analysis of Russia's 1998 Meltdown: Fundamentals and Market Signals”. Brookings Papers on Economic Activity. 2001 (1): 1—50. CiteSeerX 10.1.1.602.7508
. JSTOR 1209157. S2CID 154649987. doi:10.1353/eca.2001.0012. (потребна претплата) - Lokshin, Michael; Ravallion, Martin (2000). „Welfare Impacts of the 1998 Financial Crisis in Russia and the Response of the Public Safety Net”. Economics of Transition. 8 (2): 269—295. doi:10.1111/1468-0351.00045. (потребна претплата)
- Medvedev, Alexei (2001). International investors, contagion and the Russian crisis (PDF). BOFIT Discussion Papers. 2001. Helsinki: Bank of Finland Institute for Economies in Transition. ISBN 978-951-686-954-7. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 11. 2010. г. Приступљено 3. 1. 2015.
- Perotti, Enrico (2002). „Lessons from the Russian Meltdown: The Economics of Soft Legal Constraints” (PDF). International Finance. 5 (3): 359—399. doi:10.1111/1468-2362.00101. hdl:2027.42/39763 . Архивирано (PDF) из оригинала 7. 3. 2022. г. Приступљено 1. 9. 2019.(потребна претплата)
- Pinto, Brian; Gurvich, Evsey; Ulatov, Sergei (2005). „Lessons from the Russian Crisis of 1998 and Recovery”. In Joshua Aizenman and Brian Pinto, eds., Managing Economic Volatility and Crises: A Practitioner's Guide. New York NY: Cambridge University Press. стр. 406—438. ISBN 978-0-521-85524-2. doi:10.1017/CBO9780511510755.012.
- Pinto, Brian; Ulatov, Sergei (2010). „Russia 1998 Revisited: Lessons for Financial Globalization” (PDF). Economic Premise. Washington, DC: World Bank. 37. Архивирано (PDF) из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 17. 12. 2014.
- Reisman, Daniel (1999). „Russia's Tax Crisis: Explaining Falling Revenues in a Transitional Economy”. Economics & Politics. 11 (2): 145—169. doi:10.1111/1468-0343.00056. (потребна претплата)
- Tompson, William (1999). „The Bank of Russia and the 1998 Rouble Crisis”. In Vladimir Tikhomirov, ed., Anatomy of the 1998 Russian Crisis. Melbourne: Contemporary Europe Research Centre. стр. 108—144. ISBN 978-0-734-01728-4.
- Treisman, Daniel (2006). „Evaluating Exchange Rate Management” (PDF). Ур.: Timothy J. Colton; Stephen Holmes. The State After Communism: Governance in the New Russia. Lanham, MD: Rowman & Littlefield. стр. 187–224. ISBN 978-0-742-53941-9.
- Chronology of the Russian Financial Crisis 1998 by Clifford Chance.
- Overview of Structural Reforms in Russia after 1998 Financial Crisis Архивирано 30 јун 2007 на сајту Wayback Machine by S.A. Vasiliev, International Monetary Fund, 16 February 2000.
- 1999 IMF World Economic Outlook, Interim Assessment, Ch. II: The Crisis in Emerging Markets Архивирано 30 јун 2007 на сајту Wayback Machine, International Monetary Fund, December 1999.
- Russia's Silent Middle Class Архивирано 13 јануар 2008 на сајту Wayback Machine, by Carol Clark, CNN, September 1998
