Руска царска кинематографија
Руска царска кинематографија (рус. Кинемато́граф Росси́йской импе́рии, до револуције - синематографъ) бурно се развијала раздобљу од 1907. до 1920. те је створила темеље за снимање и дистрибуцију филмова у Русији. Од више 2700 умјетничких филмова, снимљених у Русији до 1920, сачувало се до данас (у правилу само дјеломично), у руским и иностраним филмским архивима, око 300 филмова.
Већ у априлу 1896., четири мјесеца након првих паришких пројекција, у Русији се појављују први кинематографски уређаји; нпр. 6. 4. 1896. почасни грађанин Санкт Петербурга В. И. Ребриков предаје молбу у Министарство Царског двора за допуштење да сними прослава крунисања.[1] За тај догађај је био договорен долазак сниматељ из компаније браће Лимијер га, чија је молба регистрирана 4. 5. 1896.[2] Тај се дан одржала прва у Русији пројекција кинематографа Лимијера у позоришту петербуршког врта Аквариум - публици је било показано неколико филмова у паузи између другог и трећег чина водвиља Ал'фред-Паша в Париже.[3] Шестог маја 1896. одржале су се прве московске пројекције у позоришту Солодовникова.[4]
У Москви је кинематограф браће Лимијер први пут службено показан на приступачним пројекцијама у току пет дана, од 26. до 31. 5. 1896, у казалишту љетног врта Ермитаж-a након завршетка пројекција.[5]
Статистика производње умјетничких филмова уреди
Рекорди по метражи уреди
(Само сачувани филмови.)
- 1908. - "Русскаја свад'ба XВИ столетија" (245 м)
- 1909. - "Пјотр Великиј" (590 м)
- 1910. - "Марфа-Посадница" (545 м)
- 1911. - "Оборона Севастопоља" (2000 м)
- 1912. - "1812 год" (1300 м)
- 1913. - "Обрyв" (2300 м)
- 1914. - "Анна Каренина" (2700 м)
- 1915. - "Сашка-семинарист" (5535 м)
- 1916. - "Јастребиноје гнездо" (3100 м)
- 1917. - "Сатана ликујушчиј" (3683 м)
- 1918. - "Молчи, груст'… молчи…" (3150 м)[6]
- 1919. - "Људи гибнут за металл" (1800 м)