СВМЛО Шумадија

Шумадија СВМЛО (Самоходно Вишецевно Модуларно Лансирно Оруђе), систем је добио име по Шумадији регији централне Србије. Први пут је јавно приказан на сајму наоружања "IDEX 2017" у Абу Дабију, Уједињеним Арапским Емиратима. Систем су конструисале и направиле српске фирме како државние тако и приватне.[1]

СВМЛО Шумадија

Ракетни систем Шумадија изложен на сајму наоружања "Partner 2017".
Ракетни систем Шумадија изложен на сајму наоружања "Partner 2017".

Основне карактеристике
Земља порекла  Србија
Намена вишецевни бацач ракета
Произвођач Југоимпорт СДПР , ЕДеПро , Војнотехнички институт Београд (ВТИ) , Крушик Ваљево .
Почетак производње У прототипној фази.
Први корисник Србија
Број примерака Израђена три прототипа.
Брзина на путу 100 km/h
Брзина ван пута до 25 km/h
Досег 600 km
Димензије и маса
Дужина 11 m
Ширина 2,95 m
Висина 3,45 m
Опрема
Главно наоружање -2 модула x 2 ракете Јерина-1 400мм укупно 4 ракете,

домета до 285 km. И -2 модула x 6 ракете Јерина-2 262мм укупно 12 ракете, домета до 75 km.

Споредно наоружање 7.62 митралез
Оклоп балистичка заштита од фрагмената. mm
Мотор -
Снага (КС) - КС
Посада
Посада 4

РазвојУреди

Систем је тренутно у завршној фази развоја, одређена испитивања су урађена, док ће се завршна испитивања одрадити ван територије Србије, због немогућности одговарајућег полигона за тестирање система за дејства да дугим даљинама које би требало да се уради у Пакистану.

НаменаУреди

Систем је намењен дејству на значајне тачкасте и површинске циљеве непријатеља, укључујући и временски критичне циљеве (захваљујући критичном времену одзива), као што су ракетни системи земља – земља, системи противваздушне одбране, аеродроми, хелиодроми, војне базе, рејони окупљања, логори за обуку, логистички центри, луке, концентрација трупа, као и значајни објекти војне инфраструктуре, командни центри, центри везе итд.

КарактеристикеУреди

МобилностУреди

Систем је монтиран на високо проходној точкастој шасији камиона марке Камаз, формуле 8x8, носивости 38 t, која омогућава кретање ван путева уз употребу система за регулисање притиска у пнеуматицима и точковима са RUN FLAT улошцима. Шасија омогућава врло високу оперативну и тактичку покретљивост уз аутономију вожње од преко 600 km и максималну брзину од преко 100 km/h.

Карактеристике лансераУреди

Лансирни уређај се састоји од платформе азимута и платформе елевације, које се померају по правцу и висини помоћу електромотора са одговарајућим редукторима. Опремљен је дигиталним енкодерима за правац и елевацију, инерционим навигационим системом (ИНС) који је причвршћен за платформу елевације, док је уређај за оријентацију и навигацију на бази ГПС летве са два ГПС пријемника смештен на кабини.

Лансирни уређај је причвршћен за рам који је фиксиран за шасију возила. За рам је учвршћен систем за ослањање који обухвата четири стопе са електромоторима (или са хидрауличким управљањем). Ракете се лансирају под максималним углом елевације од 48°. Посаду чине 4 члана, командир и оператор су смештени у кабини иза кабине возача и сувозача.

Лансирно оруђе може да транспортује и лансира и ракету калибра 262 mm из два лансирна модула, од којих сваки садржи по шест ракета, домета 70 km – Ј2 (Јерина-2).

Контејнер – модул, израђен од челика, садржи две цеви са ракетама. Контејнер се у припреми за дејство дизалицом са логистичког возила поставља на платформу елевације лансирног уређаја и ту се учвршћује помоћу браве.

У зависности од тактичке ситуације односно оперативних услова употребе лансирно оруђе може да преноси и лансира четири или осам ракета. Ракете се пакују у фабрици, у модуле који служе за складиштење, транспорт и лансирање. Сваки модул садржи две ракете које су спаковане у цевима израђеним од сегмената од композитног материјала спојених челичним оковима и заштитним поклопцима. Поклопци омогућују потпуну изолованост од услова средине. По испаљивању ракета из контејнера, празан контејнер се замењује пуним помоћу логистичког возила са дизалицом по напуштању ватреног положаја. Лансирна платформа је обртна, а систем омогућава лансирање у смеру преко кабине под углом азимута ±30°.

Карактеристике ракетаУреди

Систем Шумадија је способан да носи две врсте ракета различитог калибра, користи ракете Јерина-1 и Јерина-2. који су смештени у контејнерски модуле израђене од челика.

  • Јерина-1 је ракета калибра 400мм, која има максимални домет 285 km, прецизност односно процењено максимално одступање од циља је око 150м у случају коришћења само инерцијалног система за навигацију, уколико се уз инерциални систем за навигацију користи и ГПС, одступање се процењује на испод 50м, што га чини врло прецизним. Јерина-1 је тип ракете која има корекцију путање, бојева глава је тешка око 200кг. Основна бојева глава је разорна парчадно-рушећег дејства, даље истраживање и развој ће омогућити и пројектовање термобаричне бојеве главе. Тежина комплетне ракете износи око 1550кг. Један модул са две ракете Јерина-1 је тежак око 4200кг. Ракета користи модерно композитно ракетно гориво. Дужина ракете је 8,25м.
     
    Ракете Јерина-1 и Јерина-2 изложене на сајму наоружања "Eurosatory 2018" у Француској.
     
    Ракетни систем Шумадија изложен на сајму наоружања "Partner 2017".
  • Јерина-2 је ракета калибра 262мм, која има максимални домет до 75 km, ова ракета представља директан и врло напредни развој од ракета која користи самоходни вишецевни лансер М-87 Оркан. Бојева глава је такође фрагмертског типа, али поседује и остале типове бојеве главе.

ЗаштитаУреди

Кабина за посаду је опремљена балистичком заштитом која омогућава заштиту од фрагмената, малокалибарских оружија и граната.

ОпремаУреди

Ракетни систем је интегрисан у савремено мрежно централно бојиште, путем командно-информационог система, навигационог система и система за управљање ватром. Систем карактерише кратко време преласка из маршевског у борбени положај као и изразито кратко време напуштања ватреног положаја. Систем може да делује потпуно аутономно, зато што поседује аутономан командно – информациони односно комуникациони систем и систем управљања ватром. Систем може да дејствује у виду батерије од 3-6 лансирних оруђа или дивизиона од 9-18 лансирних оруђа са логистичким и комуникационим возилима.

Логистичко возило може да носи четири модула са по два лансирна контејнера са ракетама, као и кранску дизалицу за допуну лансирног оруђа.

Батерији, односно дивизиону придружују се и командно-извиђачка возила, док се подаци о циљевима могу добити од специјалних извиђачких тимова, беспилотних летелица, извиђачких авиона, и на друге начине.

Види јошУреди

РеференцеУреди