Савезна влада Анте Марковића
Савезна влада Анта Марковића била је последњи десети сазив Савезног извршног већа (СИВ) и постојала је од 16. марта 1989. до 14. јула 1992. године.[1]
![]() | |
Датум оснивања | 16. март 1989. |
---|---|
Претходне администрације | |
Расформирано | 14. јул 1992. |
Замењена са администрацијом | |
Седиште | Београд СФР Југославија |
Председник Савезног извршног већа |
|
Крајем 1989. Савезно извршно веће и Скупштина СФРЈ усвојили су Програм економске реформе и мере за његову реализацију у 1990. године.
Након проглашења једностране независности Хрватске и Словеније од СФРЈ и краткотрајног рата у Словенији, јуна 1991. потписана је Брионска декларација, којом је стављен тромесечни мораторијум на проглашење независности. Почетком октобра 1991. након истека мораторијума, Словенија и Хрватска су прекинуле државне везе са СФРЈ, након чега је дошло до рата у Хрватској.
Напуштањем савезних иниституција, најпре од стране словеначких и хрватских, а потом македонских и босанскохерцеговачких чланова, оне су функционисале само са члановима из Србије и Црне Горе. У таквим околностима председник СИВ Анте Марковић је 20. децембра 1991. објавио да „враћа мандат” грађанима Југославије, јер наводно није имао коме поднети оставку.[2] Након Марковићевог одласка, Савезним извршним већем председавао је потпредседник СИВ Александар Митровић. Ова влада је функционисала и након проглашења Савезне Републике Југославије (СРЈ) све до 14. јула 1992. када је Савезна скупштина изгласала Владу Милана Панића.
Референце
уреди- ^ С. лист 20/89 1989, стр. 499.
- ^ „15. Југословенске владе: 1918-2006”. Архивирано из оригинала 27. 06. 2019. г. Приступљено 02. 07. 2017.
Литература
уреди- Службени лист ФНРЈ 20/89, 17. март 1989. (PDF). Београд: Службени лист СФРЈ. 1989.