Самовар
Самовар (рус. самовар, од рус. само — „само” и рус. варить — „варити — кувати”),[1] самокувало од метала за загријевање воде потребне за припрему чаја. Давне је прошлости а данас је најпознатији у Русији.[2]
Поријекло речи
уредиСамовар' (рус. самовар, од рус. само — „само” и рус. варить — „варити — кувати”)[1], самокувало од метала за загревање воде потребне за припрему чаја. Слична реч је и у фарсију као позајмљеница из руског и перс. سماور изговара се самавар.
Историја
уредиУређаји за грејање пића и хране познати су били још старим Кинезима, у Египту и античком Риму. Као енергент користили су сламу и угаљ. И Персијанци су рано почели да користе самовар. Он се ширио азијским континенту преко Турске до Русије и даље Евроом. Сви самовари и тог времена радили су на истим принципима. Вода се гријала и њоме се преливао чај.
Историја самовара у Русији
уредиУ 1989. године су археолози у Азербејџану ископали грнчарију налик самовару. Идентификована је посуда са карактеристичном централном цијеви прекривеном чађи која сугерише да је грејана изнутра. Није изгледала као модеран самовар. Имала је цев и била је отворена на дну. што указује да је била на више од пожара као обичан лонац. Старост суда је процијењена на око 3.600 година.[3] Слични уређаји пронађени су и у Кини.[3]
Први познати самовар модерног изгледа произведен 1717.г. посједује колекционар самовара Сакид Габибулајев.
Прву, у историји забиљежену производњу самовара у Русији, започела су браћа Лисицин, Иван Фјодорович и Назар Фјодорович. Од дјетињства су били ангажовани у обради метала у фабрици месинга њиховог оца, Фјодор Иванович Лисицина. 1778.г. су направили самовар, а исте године Назар Лисицин је регистровао први самовар и прву фабрику самовара у Русији. Они можда нису проналазачи самовара, али су први документовани произвођачи. Њихов дизајн је пресудно одредио производњу и изглед будућих самовара у свијету.[4]
Други рани произвођач самовара живио је у Тули, граду познатом по својим металцима и производњи оружја. Од 18. века Тула је била главни центар руске производње самовара. Тулски самовар постао је бренда града Туле. До 19. века самовар постаје карактеристика и бренд руске културе чаја. Самовари су произведени у великом броју и извозе у централну Азију и друге свјетске регионе.
Опис и принцип рада
уредиСамовар и његови главни дијелови:
- отвори за испаравање
- капа за покривање
- поклопац
- посуда у којој се кува вода
- ручке самовара
- резервоар за гориво и горионик
- славина
- затварач (вентил) славине
- ручке поклопца
Самовари су обично израђени од гвожђа, бакра, полираног месинга, бронзе, сребра, злата, калаја, или никла. Традиционални самовар се састоји од посуде за воду у дну које је смјештена славина а средином пролази вертикална цијев се загријава угљем, шпиритом или електричном струјом и она загријава и одржава топлом воду. Врелом водом, у мјери укуса, се прелива чај. Након одређеног времена је спреман за конзумирање. У старијим временима био је свакодневни извор топле воде у домаћинствима. Ватра у тим старим руским самоварима се распиривала специјалним меховима. Самовар, више или мање, користе у свим дијеловима свијета. Користе га од давнина у Ирану, Турској, на Кашмиру...
Ирански самовар
уредиКултура самовара је посебно развијена у Ирану. У Ирану се користе најмање два вијека. Вода се грије угљем, уљем, природним гасом или, данас, електричном струјом. Самовар је чест орнамент у персијској умјетности. Центар производње самовара је град Борујерд . Неколико радионица још увјек производе ручно рађена самоваре.
Кашмирски самовар
уредиСамовар је традиционалан и у Кашмиру. Кашмирски самовар је по правилу лијепо украшен, често бакарни са угравираним рељефним калиграфским мотивима.[5] Самовари су на угаљ и жар. Води за чај се додају: шећер, Кардамом и цимет.[6]
Самовар у умјетности
уредиСамовар је врло чест мотив нарочито на сликама руских мајстора. Угравиран је као украс на многим керамичким и порцеланским предметима. Атрактивног је изгледа и врло допадљив. Често је израђен од најскупљих материјала и сам од велике умјетничке вриједности .
Галерија
уредиСамовари на поштанским маркама
уреди-
Барокни самовар, 18в. -
Самовар типа цеви, ране 1800.г. -
Самовар типа "сквош" око 1830.г. -
Самовар у облику класичне вазе, око 1840.г.
Галерија самовара
уреди-
Барокни самовар, 18в. -
Ирански самовар -
Самовар са чашама -
Самовар се налази у свим вагонима на железницама бившег Совјетског Савеза -
-
Самовари у умјетности
уреди-
Т. Мјагков Породица за столом са чајем.. 1844. -
Б. Кустодиев Жена са чајем 1918.
Референце
уреди- ^ а б Клајн И. и Шипка М , Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008.г.
- ^ Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.
- ^ а б Akhundov, Tufan (Autumn 2000), "Birth of the Samovar?", Azerbaijan International (8.3), pp. 42–44 Российский гуманитарный энциклопедический словарь: В 3 т. — М.: Гуманит. изд. центр ВЛАДОС: Филол. фак. С.-Петерб. гос. ун-та, 2002.г.
- ^ "Самовары Лисицыных (Lisitsyns Samovars)"
- ^ "Original Kashmiri Samovar". Kashmir.net. 8. June 2012. г.
- ^ "Kashmiri Samaovar". kousa.org. 8. June 2012.г.
