Свалбардски споразум

Свалбардски споразум, такође познат и као Париским споразум је документ који регулише правни статус архипелага Свалбард. Споразум је потписан у Паризу 9. фебруара 1920., а ступио је на снагу 14. августа 1925. године. Закључен је између Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Данске, Француске, Италије, Јапана, Холандије и Шведске. Совјетски Савез (сада, правни наследник Русија) придружила се потписом Споразума 1924. године. Више од тридесет других земаља, Споразум су потписале касније.

SVALBARD.jpg
Земље потписнице Споразума

Према том документу, архипелаг Свалбард је у власништву Краљевине Норвешке, али државе потписнице имају једнако право на коришћење природних ресурса на архипелагу, као и у активностима око његовог истраживања. У погледу економских активности, права која користе одредбе Уговора, имају само Норвешка и Русија, које на Свалбарду имају руднике угља. Друге земље, су најчешће укључене само у истраживачким активностима.

Свалбард је демилитаризована зона. Године 1950., норвешка влада најавила проглашење неутралне територије Свалбарда, под условом да НАТО снаге имају право да крше ту неутралност. Због ове објаве, али и других активности, Русија и Норвешка, не мало пута су имале честе напетости у архипелагу.[1]

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди