Светосавски национализам

Светосавски национализам је десна политичка идеологија која представља спој српског национализма и православног клерикализма.

Ова идеологија је настала 1930-их година у Краљевини Југославији. Њеним најзачајнијим идеолозима се сматрају православни епископ Николај Велимировић и српски профашистички политичар Димитрије Љотић. Победом комунизма након Другог светског рата ова идеологија је потиснута из јавног живота. Светосавски национализам је од 1990-их поново присутан на политичкој сцени Србије, а заступају га неке десничарске организације (Отачаствени покрет Образ, Свети Јустин, Двери српске[тражи се извор]...) и појединци унутар Српске православне цркве.

Суштина светосавске идеологије је синтагма - један народ, једне религије у једној држави. Светосавски националисти се залажу за оно што називају српским средњовековним вредностима („богољубље“, „витештво“, „саборност“) и за успостављање српске православне државе на простору од „Купе до Вардара и од Дунава до Јадранског мора“. Присталице ове идеологије одбацују западну културу, демократију, либерализам, људска права, републиканске вредности и екуменски дијалог.

АнтисемитизамУреди

Међу присталицама ове идеологије је такође изражен антисемитизам. Тако је Николај Велимировић у књизи „Кроз тамнички прозор“, написаној током тромјесечног заробљеништва у концентрационом логору Дахау, за рат оптужио све нехришћанске идеологије Европе, попут: демократије, комунизма, социјализма, атеизма и вјерске толеранције. У основи ових појава Велимировић види јеврејско дјеловање:

То Европа не зна [...] Она ништа не зна осим оног што јој Жидови пруже као знање. Она ништа не верује осим оног што јој Жидови заповеде да верује. Она не уме ништа да цени као вредност док јој Жидови не поставе свој кантар за меру вредности [...] Сва модерна гесла европска саставили су Жиди, који су Христа распели: и демократију, и штрајкове, и социјализам, и атеизам, и толеранцију свих вера, и пацифизам, и свеопшту револуцију, и каптализам, и комунизам. Све су то изуми Жидова, односно оца њихова ђавола. За чуђење је да су се Европејци, потпуно предали Жидовима, тако да жидовском главом мисле, жидовске програме примају, жидовско христоборство усвајају, жидовске лажи као истине примају, жидовска гесла као своја примају, по жидовском путу ходе и жидовским циљевима служе.

Они су се показали гори противници Божји неголи незнабожац Пилат, јер су у јарости злобе своје изрекли ону страшну реч: "Крв Његова на нас и нашу децу!" Тако је невина крв постала бич који их гони као стоку кроз векове из земље у земљу, и као огањ који сагорева сва њихова слагалишта сплетки против Христа. Јер тако их учи ђаво, отац њихов

АнтифашизамУреди

Други главни идеолог Светосавског национализма и Светосавља Свети Јустин Ћелијски у својим беседама је исказивао јаке антифашистичке ставове, како пре тако и након завршетка Другог светског рата. Најбољи пример је његова беседа "О борби светосавског покрета некад и сад" за време Конкордатске кризе:

[1]

У беседи на Цвети 1965. године у манастиру Ћелије, Ава Јустин Ћелијски је Адолфа Хитлера и Наполеона Бонапарту сврстао међу највеће злочинце, освајаче и масовне убице у људској историји, и нагласио како су ништавни у односу на Исуса Христа:

[2]

У празничној беседи на Ваведење Свете Дјеве Марије 1966. године у манастиру Ћелије, Свети Јустин је Адолфа Хитлера сврстао међу највеће непријатеље православне цркве и православља:

[3]

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди