Отворите главни мени

Сервија (грч. Σέρβια) или Србица насељено је место градског типа на северозападу Грчке, у периферији Западна Македонија, односно у округу Кожани. Након 2011. део је општине Сервија-Велвендо чије је уједно и административно седиште (до тада је припадало истоменој засебној општини Сервија). Насеље се налази на западним обронцима планине Камбунице, односно уз десну обалу реке Бистрице (највеће реке у Грчкој).

Сервија
Σέρβια
Servia bridge over Polyfytos lake, Kozani, Greece.jpg

Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаЗападна Македонија
ОкругКожани
ОпштинаСервија-Велвентос
Становништво
Становништво
 — 2011.3.540
Географске карактеристике
Координате40°11′00″ СГШ; 22°00′00″ ИГД / 40.183333° СГШ; 22.0° ИГД / 40.183333; 22.0Координате: 40°11′00″ СГШ; 22°00′00″ ИГД / 40.183333° СГШ; 22.0° ИГД / 40.183333; 22.0
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина604 м
Сервија на мапи Грчке
Сервија
Сервија
Поштански број505 00
Позивни број24640
Регистарска ознакаKZ
Веб-сајт
dservionvelventou.gr/

Према подацима са пописа становништва из 2011. у насељу је живело 3.540 становника.

ИсторијаУреди

Место Србица у Солунској области основали су досељени Срби из Закарпатске Србије, дозволом римског цара Ираклија, 640. године. Али нису се ту дуго задржали.[1][2] Град је описао у свом делу византијски цар Јован Кантакузин.[3] Област је по том граду носила назив Сервија.[4] Србица је око 879. године била епископска столица Сервијска. Кантакузин је напао на град Србицу 1350. године, док је њим владао српски намесник Прељуб.[5] Из Србице је био родом митрополит београдски Дионизије Поповић (рођен око 1750), писао је П. Шафарик.[6]

Према подацима из летописа De administrando imperio византијског цара Константина Порфирогенита, насеље Сервију, односно Србицу основала су још пре 7. века српска племена која су се на то подручје доселила из Бојке (Беле Србије).

РеференцеУреди

  1. ^ "Новиј сербскиј летопис", Будим 1841. године
  2. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1862. године
  3. ^ Александар Стојачковић: "Историја восточно-славенског богослуженија...", Нови Сад 1847. године
  4. ^ "Гласник друштва србске словесности", Београд 1858. године
  5. ^ "Дело", Београд 1894. године
  6. ^ "Гласник друштва србске словесности", Београд 1866. године

Спољашње везеУреди