Сигурна подручја Организације уједињених нација

Сигурна подручја Организације уједињених нација (енгл. United Nations Safe Areas), или краће Сигурна подручја ОУН (енгл. UN Safe Areas), била су хуманитарни коридори успостављени на територији Босне и Херцеговине 1993. године током грађанског рата према неколико резолуција Савјета безбједности ОУН.[1]

Резолуцијом Савјета безбједности ОУН 819 16. априла 1993. године енклава Сребренице проглашена је сигурним подручјем.[2] Дана 6. маја 1993. резолуцијом 824 статус сигурног подручја је проширен на Сарајево, Жепу, Горажде, Тузлу и Бихаћ.[3] Ови градови и подручја су стављена под заштиту мировних снага ОУНУнпрофора.[4]

До краја рата, Војска Републике Српске је напала сва сигурно подручја, а Сребреница и Жепа су заузете.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Tanner, Marcus (8. 6. 1993). „Bosnia's 'Safe Areas': West sets the stage for a human tragedy: The”. The Independent (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 4. 1. 2017. Приступљено 19. 11. 2018. 
  2. ^ „United Nations Security Council Resolution 819” (PDF). documents-dds-ny.un.org (на језику: енглески). Приступљено 19. 11. 2018. 
  3. ^ „United Nations Security Council Resolution 824” (PDF). documents-dds-ny.un.org (на језику: енглески). Приступљено 19. 11. 2018. 
  4. ^ James, William J.; Shear, John A. (1996). _UN Operations in the Former Yugoslavia (на језику: енглески). New York: St. Martin's Press.