Сидерас (Кожани)
Сидерас (грчки: Σιδεράς, Сидерас) је насељено место у саставу општине Кожани, округ Кожани, у периферији Западна Македонија, Грчка.
| Сидерас Σιδεράς | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Периферија | Западна Македонија |
| Округ | Кожани |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2001 | 339 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 23′ 06″ С; 21° 41′ 39″ И / 40.38488501699534° С; 21.694139286896163° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 917 m |
  Сидерас Сидерас на карти Грчке | |
| Поштански број | 501 00 |
| Регистарска ознака | ΚΖ |
Име
уредиДо 1927. године село Сидерас се звало Δεμιρτζιλέρ (Демирдзилер), изведено од турског имена села Демирџилер. (1)
Географија
уредиСело Сидерас се налази у источном подножју планине Црвена Гора (Вуринос).
Историја
уредиНа крају 19. века Демирџилер је турско село у југозападном делу Кајларске казе Османске империје.
У књизи „Етнографија Једренског, Битољског и Солунског вилајета“ издатој у Цариграду 1878. године, наводи се да је Демирџилер турско село са 15 домаћинстава и 320 становника муслимана.(2)
По статистикама службеника Бугарске егзархије Васила К'нчова село Демирџилер је турско село са 310 становника Турака.(3)
По подацима грчког конзулата у Еласони 1904. године се наводи да у селу Демирџилер живи 325 Турака.(4)
После Балканских ратова
уредиУ Првом балканском рату 1912. године, село ослобађа грчка војска. После Другог балканског рата и договора око поделе османске области Македоније, село улази у састав Краљевине Грчке. 1913. године село има 395 становника.(5)
После Грчко-турског рата и договора око размене становништва, село је потупуно напуштено. Становништво је протерано у Турску. На њихово место долазе грчке избеглице из Турске. 1927. године селу је промењено име у Сидерас (од грчке речи за гвожђе), а 1928. године је избегличко село са 69 породица и 257 становника.(6)
Данас у селу живи 339 становника.
Извори
уреди- 1. Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Δεμιρτζιλέρ -- Σιδεράς
- 2. Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г., Македонски научен институт, София, (1995). стр. 98-99.
- 3. Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, (1900). стр. 270.
- 4. Σπανός, Κώςτας. "Η απογραφή του Σαντζακίου των Σερβίων", in: "Ελιμειακά", 2001.
- 5. Απαρίθμηση των κατοίκων των νέων επαρχιών της Ελλάδος του έτους 1913. Μακεδονία.
- 6. Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928
