Сима Марковић (војвода)
Сима Марковић (Велики Борак, 1768 — Београд, 22. март 1817) је био кнез, оберкнез и војвода из Првог српског устанка. Био је истакнути државник, члан и предсједник Правитељствујушчег совјета сербског (председник постао на Велику Госпојину 1805. године).[1][2]
Сима Марковић | |
---|---|
![]() | |
Датум рођења | 1768. |
Место рођења | Велики Борак Османско царство, данас Србија |
Датум смрти | 22. март 1817. |
Место смрти | Београд Османско царство, данас Србија |
Кнез београдске нахије постаје 1793. године. Учесник је Кочине крајине. У Првом српском устанку предводи војску на Иванковцу, Мишару, Делиграду,у ослобађању Смедерева и Чокешини. Војска Кнеза Симе Марковића прва улази у Београдску варош 13. децембра 1806. приликом ослобађања Београда од Турака. Попечитељ народне касе, односно први министар финансија постао је 1811. године. Са Павлом Цукићем је 1817. године подигао устанак против кнеза Милоша Обреновића, али је устанак угушен, он ухваћен и погубљен на Калемегдану, на Младенце.[3]
По њему се зову улице у Београду, Смедереву и Крагујевцу и улица која води ка његовом родном месту, као и основна школа у Барајеву. У Великом Борку се већ више од 4 деценије, крајем месеца августа, организују „Дани кнеза Симе Марковића“.[3]
Види јошУреди
ИзвориУреди
- ^ „Култура”. barajevo.org.rs. Градска општина Барајево. Приступљено 25. 11. 2013.
- ^ „Барајево”. tob.rs. Туристичка организација Београда. Архивирано из оригинала 03. 12. 2013. г. Приступљено 25. 11. 2013.
- ^ а б „Кнез Сима Марковић - први министар финансија”. ckb.org.rs. Центар за културу Барајево. Архивирано из оригинала 02. 12. 2013. г. Приступљено 25. 11. 2013.
ЛитератураУреди
- Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа.