Сима Релић (Бешеновачки Прњавор, код Сремске Митровице, 1918Нови Сад, 26. децембар 1981) био је учесник Народноослободилачке бробе.

Сима Релић
Спомен-биста у родном месту
Лични подаци
Датум рођења(1918-00-00)1918.
Место рођењаБешеновачки Прњавор, код Сремске Митровице, Аустроугарска
Датум смрти26. децембар 1981.(1981-12-26) (62/63 год.)
Место смртиНови Сад, СР Србија, СФР Југославија
Војна каријера
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба

Биографија

уреди

Након окупације Југославије, 1941. прикључио се Народноослободилачком покрету (НОП). Августа 1941, након што су усташе ухапсиле групу мештана Бешенова, међу којима је била и његова супруга Каја, заједно са двојицом мештана је напао и разоружао стражаре и ослободио ухапшене, након чега су отишли на Фрушку гору. Касније се његова група повезала са првом партизанском групом, у којој су се налазили и одбегли политички-затвореници из сремскомитровачког затвора.

Септембра 1941. био је постављен за првог команданта Фрушкогрског партизанског одреда.

Умро је 26. децембра 1981. у Новом Саду, а сахрањен је у родном месту.[1]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден републике са златним венцем, којим је одликован септембра 1979. године.

Заједно са њим у партизанима борила се и његова супруга Каја Релић (1915—1942), која је у пролеће 1942. заробљена од усташа и 6. маја 1942. стрељана у Сремској Митровици, заједно са Јованком Габошац.

Референце

уреди
  1. ^ „Умро Сима Релић”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 27. 12. 1981. стр. 5.