Северногермански језици

(преусмерено са Скандинавски језици)
За другу употребу, погледајте чланак Скандинавски.
За другу употребу, погледајте чланак Нордијски.

Северногермански језици (негде скандинавски језици или нордијски језици) су једна од три главе подгрупе германских језика, а део индоевропских језика. Ова група језика се говори у скандинавским земљама и на острвима у северном Атлантику.

северногермански језици
нордијски језици
скандинавски језици
Географска распрострањеностсеверна Европа
Језичка класификацијаиндоевропски језици
Подподела
ISO 639-5gmq
Глотологnort3160[1]
{{{mapalt}}}
Северногермански језици:

Источноскандинавски језици:

Западноскандинавски језици:
  норн (†)
  гренландски старонордијски (†)

Отприлике 20 милиона људи у нордијским државама користе северногерманске језике као матерње, укључујући и шведску мањину у Финској, а делимично се ови језици користе и на Гренланду, а користи је и емиграција у Северној Америци и Аустралији.

ПоделаУреди

Развили су се из старонордијских језика. Данас се у северногерманске језике убраја 11 језика[тражи се извор] од којих су три изгубили статус језика, један је изумро па их је данас 6 односно 7 уколико постоје два норвешка језика[2] а подељени су у две уже подгрупе:

А) источноскандинавски језици (6) Норвешка, Данска, Шведска:
а. дански-шведски (6) :
a1. дански-букмол језици (1): букмол.
a2. дански-риксмал језици (2): дански, јутски.
a3. шведски (3): далска или далмаалски, сконски (Skånska), шведски.
Б) западноскандинавски језици (5): фарски, исландски, јаматски∗, нинорск, норн∗.

Разлика од источно- и западногерманских језикаУреди

Германски језици се традиционално деле на западно-, источно- и северногерманске.[3] Њихова тачна повезаност се данас тешко одређује али су били повезани до неког нивоа у периоду велике сеобе народа. Дијалекти у северној групи потичу од протогерманског језика у Гвозденом добу.

Отприлике око 200. године нове ере, северна грана германских језика почела је да се јасно разликује од осталих германских језика.

РеференцеУреди

  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „North Germanic”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ Ethnologue (16th)
  3. ^ Hawkins, John A. (1987). „Germanic languages”. Ур.: Bernard Comrie. The World's Major Languages. стр. 68–76. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди