Скопљанска сахат-кула
Скопљанска сахат-кула је шестоспратна сахат-кула, која се налази северно од Султан-Муратове џамије, у њеном дворишту. Кула је стационирана у Старој скопској чаршији, у централном делу Скопља.
| Скопљанска сахат-кула | |
|---|---|
 Поглед на кулу | |
  Скопљанска сахат-кула Локација на мапи Скопља | |
| Основне информације | |
| Локација | Стара скопска чаршија |
| Координате | 42° 00′ 07″ С; 21° 26′ 29″ И / 42.0020543° С; 21.441399199999978° И |
| Град | Скопље |
| Држава |  Северна Македонија |
| Архитектонски опис | |
| Оснивање | 1566 |
| Завршетак изградње | 1572 |
Грађена је у периоду од 1566. до 1572. године и у то време била је прва сахат-кула на простору Османског царства.
Кула је изграђена на темељима средњовековне одбрамбене куле. Прво је била дрвена, али је касније дозидана цигла.[1][2]
Историја уреди
Према доказима, кула је изграђена у периоду од 1566. до 1572. године, а сат је донесен из мађарског града Сигета. Током паљења Скопља 1689. године кула је претрпела велику штету, али је ипак остала у оригиналном облику, све до 1904. године, када је према наређењу Хафиз-паше преуређена.[3] Током земљотреса у Скопљу 1963. године, кула је доста оштећена, као и сат, а касније је обновљена. Нови часовници су додати 26. маја 2008. године у оквиру пројекта општине Чаир за њену реконструкцију.
Архитектура уреди
О изгледу и сврси куле писао је велики број познатих путописаца. Тако је француски путописац Филип Дифрен-Кане забележио:
„У Скопљу постоји сат који се чује у целом граду, а сат откуцава на француски начин“[4]
Према Мустафи хаџи-Калфу, овај торањ био је највећи међу свим торњевима хришћана, а сат је радио константно, при чему се звоно чуло на два сата.[4]
На основу записа Мустафе хаџи-Калфе и Елвије Челебије претпоставља се да је конструкција торња у оригиналном облику била шестоугаона основа, а да је горњи део био изграђен од дрвене конструције. Након обнове 1904. године замењена је дрвена конструкција, са циглом, након чега је зграда потпуно опљачкана. До врха куле води 105 степеника.[5]
Галерија уреди
-
Поглед на кулу, 20. век -
Разгледница из 1931. године, џамија и Сахат кула -
Султан-Муратова џамија и кула 1939. године -
Минарет џамије и кула -
Сахат кула на разгледници, почетак 20. века -
Сахат кула и Султан-Муратова џамија, фотографисано 1916/1918
Референце уреди
- ^ Димовска - Чоловиќ, Мирјана (2008). Саат кулите во Република Македонија (PDF) (на језику: македонски). Скопје: Национален конзерваторски центар-скопје; Едиција Културно-историско наследство на Северна Македонија. стр. 114. ISBN 978-9989-131-08-0.
- ^ „Джамиите на Скопие”. Архивирано из оригинала 23. 03. 2015. г. Приступљено 30. 05. 2018.
- ^ „The story behind: Saat Kula (clock tower)”. Архивирано из оригинала 12. 06. 2018. г. Приступљено 30. 05. 2018.
- ^ а б „Филип Дифрен-Кане од престојот во Македонија во 1573”. mn.mk.
- ^ Саат кулата – скопскиот јавен часовник Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2018), sataracarsija.mk.
Литература уреди
- Димовска - Чоловиќ, Мирјана (2008). Саат кулите во Република Македонија (PDF) (на језику: македонски). Скопје: Национален конзерваторски центар-скопје; Едиција Културно-историско наследство на Република Македонија. стр. 114. ISBN 978-9989-131-08-0.
- С. Стојменов, И. Чоловић: „Поглед врз Старата скопска чаршија“, Делфина 3, Скопје, 2003.
- Лидија Кумбараџи-Богојевић: „Османлиски споменици во Скопје“, Скопје, 1998
