Сигет (град у Мађарској)

град у Мађарској

Сигет (мађ. Szigetvár — Сигетвар) град је у Мађарској. Сигет је један од важнијих градова у оквиру жупаније Барања.

Сигет
мађ. Szigetvár

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЈужна прекодунавска регија
ЖупанијаБарања (жупанија)
СрезСигетвар
Становништво
Становништво
 — 10.900
 — густина275,88 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 02′ 51″ С; 17° 48′ 08″ И / 46.047539° С; 17.802349° И / 46.047539; 17.802349
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина39,51 km2
Сигет на карти Мађарске
Сигет
Сигет
Сигет на карти Мађарске
Поштански број7900
Позивни број73
Веб-сајт
szigetvar.hu

Према подацима из 2009. у граду живи 10.900 становника.

Географија уреди

Сигет се налази у јужном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 230 километара југозападно. Град се налази у западном делу Панонске низије. Јужно од града протиче Драва, а северно се издиже планина Мечек. Надморска висина града је око 115 m.

Историја уреди

У доба ратова с Турцима Сигет је био јака тврђава, коју су Турци два пута опседали: 1556. године, када га је одбранила посада са Марком Станчићем и почетком августа 1566. године, кад је Сигет опседао султан Сулејман I, а бранио Никола Зрињски с око 2.500 људи.[1] Краљ Максимилијан II је препустио браниоце тврђаве на милост и немилост Турцима, иако је код Ђера, Кошица и у Штајерској био прикупио знатне снаге. После једномесечног отпора преживели браниоци Сигета извршили су 7. септембра продор из већ запаљене тврђаве, при чему су готово сви изгинули заједно са Зрињским. Град је дефинитивно прешао у руке Аустријанаца током аустријско-турског рата, јануара 1689. године.[2]

Године 1884. у марту два пута, задесио је доста јак земљотрес Бачку нарочито Сомбор, а осетио се и у Сигетвару.[3]

Према извештају из 1905. године, Сигетвар је велика општина у истоименом срезу. Ту живи 5601 становник у 765 домова. Мађари су доминантни, а Срба је врло мало; има само седам православних Срба са три куће. Од српских јавних здања помиње се само православна црква. У том насељу постоји пошта, телеграф и жељезничка станица.[4]

У време Аустроугарске монархије налазио се у саставу жупаније Шомођ.

Становништво уреди

По процени из 2017. у граду је живело 10.572 становника.

Демографија
1990.2001.2011.2017.
12.22611.35310.61410.572

У Сигету већином живе Мађари (око 93 %), Хрвати (3 %), Немци (2 %) и Роми (1 %).

Попис 1910. уреди

Сигет[5]
Језик Вера
<div style="border:solid transparent;position:absolute;width:100px;line-height:0;<div style="border:solid transparent;position:absolute;width:100px;line-height:0;<div style="border:solid transparent;position:absolute;width:100px;line-height:0;

укупно: 6.153

  Мађарски 5.993 (97,39%)
  Хрватски 57 (0,92%)
  Немачки 42 (0,68%)
  Словачки 11 (0,17%)
  остали 50 (0,81%)
  - (-%)
  - (-%)
  - (-%)

укупно: 6.153

  Римокатол. 5.192 (84,38%)
  Јевреји 512 (8,32%)
  Калвинисти 405 (6,58%)
  Лутерани 26 (0,42%)
  Православци 13 (0,21%)
  Унитаристи 1 (0,01%)
  остали 1 (0,01%)

Партнерски градови уреди

Референце уреди

  1. ^ „Пештанско-Будимски Скоротеча”, Пешта 1843. године
  2. ^ „Гласник друштва српске словесности”, Београд 1872. године
  3. ^ „Школски лист”, Сомбор 1884. године
  4. ^ Мата Косовац: „Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године”, Карловци 1910. године
  5. ^ „Језички и верски састав становништва Краљевине Угарске по насељима, Попис 1910. године”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2018. г. Приступљено 10. 04. 2019. 

Галерија уреди

Спољашње везе уреди