Слободан Каралић
Слободан Каралић (Бања Лука, 14. мај 1956 — Бања Лука, 26. новембар 2013) био је српски и југословенски фудбалски голман и тренер.
| Слободан Каралић | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 14. мај 1956. | ||
| Место рођења | Бања Лука, ФНР Југославија | ||
| Датум смрти | 26. новембар 2013. (57 год.) | ||
| Место смрти | Бања Лука[1], Република Српска, БиХ | ||
| Позиција | голман | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1968—1974 | Борац Бања Лука | ||
| Сениорска каријера* | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1974—1983 1983—1984 1984—1987 1987—1991 |
Борац Бања Лука Црвена звезда Етникос Борац Бања Лука |
0 55 |
(0) (0) |
| Тренерска каријера | |||
| 1991 1992 1994—1995 1995 1996—1998 2002 |
Етникос (тр. голмана) Етникос (пом. тренер) Олимпијакос (пом. тренера) АЕ Евагорас Папос Неа Саламина Борац Бања Лука | ||
| * Датум актуелизовања: 16. новембар 2018. | |||
Каријера уреди
Каралић је рођен 14. маја 1956. године у Бањој Луци. Поникао је у млађим категоријама Борца где је играо од 1968. до 1974. године. За први тим је бранио од 1974. до 1983. године, када прелази у београдску Црвену звезду. Провео је једну сезону у црвено белом дресу 1983/84. али није добио праву прилику.[2] Затим је отишао у Грчку и потписао за Етникос из Пиреја, где је провео четири сезоне. Вратио се у Борац лета 1987. године. Са клубом је освојио Куп Југославије 11. маја 1988. године после победе у финалу од 1:0 на стадиону ЈНА против Црвене звезде. На тој утакмици Каралић је одбранио пенал Драгану Стојковићу Пиксију, чиме је много допринео освајању купа.[3] Дан пре финала купа, тренер Борца Фазлић саопштио је састав и све је изненадио одлуком да на гол стави Каралића, а на клупу послао младог Анту Јаковљевића, једног од најзаслужнијих за улазак у финале.[4] Каралић се одужио одличним одбранама у финалу. Остао је у Борцу до завршетка играчке каријере 1991. године.
Потом се окренуо тренерском послу.[5] Од 1991. до 1994. године био је тренер голмана, потом и помоћни тренер Етникос Пиреја. У сезони 1994/95. био је помоћни тренер грчког клуба Олимпијакоса. Затим се преселио на Кипар, где је годину дана радио као тренер Евагорас Папоса, а три године као главни тренер Неа Саламине. На клупи Борца и његов први тренер је био током 2002. године у Премијер лиги БиХ.
Поводом 25 година од освајања Купа Југославије 13. маја 2013. на Градском стадиону у Бањој Луци одиграна је утакмица ветерана Борца и Црвене звезде, а на голу „црвено-плавих” стајао је Каралић. Након дуге и тешке болести преминуо је 26. новембра 2013. године.[6] Сахрањен је два дана касније на Новом гробљу у Бањој Луци.[7]
Приватно уреди
Био је ожењен са Даницом Каралић. Његов син Владимир је такође фудбалер, играо на позицији нападача, једно време је играо у Грчкој, а наступао је још за Борац и Слободу из Мркоњић Града.[8]
Трофеји уреди
- Борац Бања Лука
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Preminuo bivši golman Borca Slobodan Karalić”. sport.ba. 27. 11. 2013. Приступљено 16. 11. 2018.
- ^ „Бањалучани у Звезди: Низ од Каралића до Срђана Бабића”. Спортски журнал. 15. 07. 2017. Приступљено 18. 11. 2018.
- ^ „Preminuo golman Borca, koji je u finalu Kupa Piksiju odbranio penal”. Kurir. 27. 11. 2013. Приступљено 16. 11. 2018.
- ^ „Куп за клупске анале”. borac-sport.com. 06. 07. 2015. Архивирано из оригинала 19. 11. 2018. г. Приступљено 19. 11. 2018.
- ^ „Preminuo bivšo golman Borca Slobodan Karalić”. telegraf.rs. 26. 11. 2013. Приступљено 16. 11. 2018.
- ^ „Preminuo legendarni golman Borca iz Banjaluke”. mondo.rs. 26. 11. 2013. Приступљено 16. 11. 2018.
- ^ „U Banjoj Luci sahranjen Slobodan Karalić”. sport.ba. 28. 11. 2013. Приступљено 16. 11. 2018.
- ^ „Одлазак великог голмана и човјека”. Глас Српске. 28. 11. 2013. Приступљено 16. 11. 2018.
Спољашње везе уреди
- Профил Слободана Каралића на сајту sport.de
- Живот је ... Породица Каралић, РТРС
