Отворите главни мени

Слободан Каралић (Бања Лука, 14. мај 1956 — Бања Лука, 26. новембар 2013) био је српски и југословенски фудбалски голман и тренер.

Слободан Каралић
Slobodan Karalić.jpg
Лични подаци
Датум рођења (1956-05-14)14. мај 1956.
Место рођења Бања Лука, Југославија
Датум смрти 26. новембар 2013.(2013-11-26) (57 год.)
Место смрти Бања Лука[1], Република Српска, БИХ
Позиција голман
Јуниорска каријера
1968—1974 Борац Бања Лука
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1974—1983
1983—1984
1984—1987
1987—1991
Борац Бања Лука
Црвена звезда
Етникос
Борац Бања Лука

0 (0)
55 (0)
Тренерска каријера
1991
1992
1994—1995
1995
1996—1998
2002
Етникос (тр. голмана)
Етникос (пом. тренер)
Олимпијакос (пом. тренера)
АЕ Евагорас Папос
Неа Саламина
Борац Бања Лука
* Датум актуелизовања: 16. новембар 2018.

КаријераУреди

Каралић је рођен 14. маја 1956. године у Бањој Луци. Поникао је у млађим категоријама Борца где је играо од 1968. до 1974. године. За први тим је бранио од 1974. до 1983. године, када прелази у београдску Црвену звезду. Провео је једну сезону у црвено белом дресу 1983/84. али није добио праву прилику.[2] Затим је отишао у Грчку и потписао за Етникос из Пиреја, где је провео четири сезоне. Вратио се у Борац лета 1987. године. Са клубом је освојио Куп Југославије 11. маја 1988. године после победе у финалу од 1:0 на стадиону ЈНА против Црвене звезде. На тој утакмици Каралић је одбранио пенал Драгану Стојковићу Пиксију, чиме је много допринео освајању купа.[3] Дан пре финала купа, тренер Борца Фазлић саопштио је састав и све је изненадио одлуком да на гол стави Каралића, а на клупу послао младог Анту Јаковљевића, једног од најзаслужнијих за улазак у финале.[4] Каралић се одужио одличним одбранама у финалу. Остао је у Борцу до завршетка играчке каријере 1991. године.

Потом се окренуо тренерском послу.[5] Од 1991. до 1994. године био је тренер голмана, потом и помоћни тренер Етникос Пиреја. У сезони 1994/95. био је помоћни тренер грчког клуба Олимпијакоса. Затим се преселио на Кипар, где је годину дана радио као тренер Евагорас Папоса, а три године као главни тренер Неа Саламине. На клупи Борца и његов први тренер је био током 2002. године у Премијер лиги БиХ.

Поводом 25 година од освајања Купа Југославије 13. маја 2013. на Градском стадиону у Бањој Луци одиграна је утакмица ветерана Борца и Црвене звезде, а на голу „црвено-плавих” стајао је Каралић. Након дуге и тешке болести преминуо је 26. новембра 2013. године.[6] Сахрањен је два дана касније на Новом гробљу у Бањој Луци.[7]

ПриватноУреди

Био је ожењен са Даницом Каралић. Његов син Владимир је такође фудбалер, играо на позицији нападача, једно време је играо у Грчкој, а наступао је још за Борац и Слободу из Мркоњић Града.[8]

ТрофејиУреди

Видети јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Preminuo bivši golman Borca Slobodan Karalić”. sport.ba. 27. 11. 2013. Приступљено 16. 11. 2018. 
  2. ^ „Бањалучани у Звезди: Низ од Каралића до Срђана Бабића”. Спортски журнал. 15. 07. 2017. Приступљено 18. 11. 2018. 
  3. ^ „Preminuo golman Borca, koji je u finalu Kupa Piksiju odbranio penal”. Kurir. 27. 11. 2013. Приступљено 16. 11. 2018. 
  4. ^ „Куп за клупске анале”. borac-sport.com. 06. 07. 2015. Приступљено 19. 11. 2018. 
  5. ^ „Preminuo bivšo golman Borca Slobodan Karalić”. telegraf.rs. 26. 11. 2013. Приступљено 16. 11. 2018. 
  6. ^ „Preminuo legendarni golman Borca iz Banjaluke”. mondo.rs. 26. 11. 2013. Приступљено 16. 11. 2018. 
  7. ^ „U Banjoj Luci sahranjen Slobodan Karalić”. sport.ba. 28. 11. 2013. Приступљено 16. 11. 2018. 
  8. ^ „Одлазак великог голмана и човјека”. Глас Српске. 28. 11. 2013. Приступљено 16. 11. 2018. 

Спољашње везеУреди