Отворите главни мени

Снежнице (лат. Lagopus) род су малих птица из потпородице тетреба. Род данас чине три врсте са великим бројем описаних подврста,[1] а све живе у тундрама или хладним брдским подручјима.[2] Преферирају велике надморске висине и живе на теренима где је присутно расуто камење помешано с травом, на висинама између 1.800 и 3.000 метара.[3]

Снежнице
Lagopus
Временски распон: Рани плиоцен до данас
Ptarmigan9.jpg
Северна снежница (L. lagopus)
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Galliformes
Потпородица: Tetraoninae
Род: Lagopus
Брисон, 1760
Врсте

3, види текст

Све три врсте су релативно незграпно грађене. Реп је кратак, а полни димофризам је слабо изражен. Најмања од ове три врсте је белорепа снежница, која достиже висину од свега 31—34 центиметра. Мужјаци снежница су у просеку тешки 1.300 грама, док просечна тежина женки износи 840 грама.[4]

Као и остале врсте из потпородице тетреба, и снежнице преферирају ходање уместо летења, а полетеће само када су у опасности и тај лет је кратког трајања.[3]

Снежнице су моногамне птице. На пролеће, парови формирају своје територије које потом бране од других птица. Парење се одвија у јулу, а након 21—24 дана инкубације излежу се млади, који су способни за лет већ након 15 дана. Када младе птице наврше три месеца, достижу висину одрасле јединке.[3]

ЕтимологијаУреди

Име рода Lagopus изведено је од старогрчких речи lagos (λαγος), што значи зец, и pous (πους), што значи стопало, а упућује на ноге и прсте оваквих група животиња адаптираних на хладноћу (као што је амерички зец). Специфијска имена muta и leucura су дуго била погрешно писана mutus и leucurus јер се погрешно веровало да завршетак назива рода Lagopus означава да је он мушког рода. Ипак, старогрчки термин λαγωπους је женског рода, а пошто специфијско име мора да се слаже са именом рода, исправни су називи muta и leucura.[5]

ВрстеУреди

Живе врсте снежница
Народна и научна имена Слика Опис Распрострањеност и статус
Северна снежница
Lagopus lagopus
(Linnaeus, 1758)
  Лето: мермерне браон боје или црвенкаста са црним репом и белим доњим деловима тела; зима: већина подврста има бело перје, а само је реп црн. 10—20 подврста. Циркумполарна распрострањеност у шумама и мочварама северне Евроазије и Северне Америке. Статус: последња брига.
Алпска снежница (такође и снежна кока)
Lagopus muta
(Montin, 1781)
  Лето: сиви и браон доњи делови тела; зима: бело перје. Разликује се од северне снежнице по станишту — живи на већим надморским висинама и на неплоднијем земљишту. 20—30 подврста. Арктичка и субарктичка Евроазија и Северна Америка, на стеновитим планинским падинама и у тундрама. Статус: последња брига.
Белорепа снежница (такође и белорепи тетреб)
Lagopus leucura
(Richardson, 1831)
  Лето: сивкасто-браон и пегаво; зима: бело перје. Мужјаци препознатљиви по специфичним црвенкастим „крестама” изнад очију. Најмања од свих снежница. Алпске области изнад границе дрвећа у Северној Америци од Аљаске и западне Канаде до Новог Мексика. Статус: последња брига.
 
Црвени тетреб (Lagopus lagopus scotica) у националном парку у Северном Јоркширу

Посебна британска подврста северне снежнице, црвени тетреб (Lagopus lagopus scotica) некада се сматрала засебном врстом, L. scotica, али оваква систематика није више прихваћена.[6]

ФосилиУреди

На основу фосила су данас познате само две праисторијске врсте и две палеоподврсте:

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Madge, McGowan & Kirwan 2002, стр. 361.
  2. ^ %20December%202008.xls/view Clements, J. F. 2007. The Clements Checklist of Birds of the World, 6th Edition. Cornell University Press. Downloadable from Cornell Lab of Ornithology
  3. 3,0 3,1 3,2 „Texte sur le lagopède”. fauneetflore1.free.fr. 
  4. ^ Madge, McGowan & Kirwan 2002, стр. 367.
  5. ^ David & Gosselin 2002.
  6. ^ Madge, McGowan & Kirwan 2002, стр. 363.
  7. ^ Boev, Z. 1995. Middle Villafranchian birds from Varshets (Western Balkan Range - Bulgaria). - In: Peters, D. (ed.). Acta palaeornithologica. 3. Symposium SAPE. 5. Internat. Senckenberg-Konferenz 22-26 Juni 1992. - Courier Forschungsinstitut Senckenberg. Frankfurt a. M., 181: 259-269.

ЛитератураУреди

  • David, Normand; Gosselin, Michel (2002). „The grammatical gender of avian genera”. Bull. B. O. C. (4 изд.). 122: 257—282. 
  • Madge, Steve; McGowan, Philip J. K.; Kirwan, Guy M. (2002). Pheasants, partidges and grouse: a guide to the pheasants, partridges, quails, grouse, guineafowl, buttonquails and sandgrouse of the world. London: Christopher Helm. ISBN 0-7136-3966-0. 

Спољашње везеУреди