Википедија

Соколница

Соколница или Соколац је утврђење у Србији које се једини пут у изворима помиње у делу Константина Филозофа „Живот Стефана Лазаревића деспота српског“, у вези дешавања која се датирају у 1413. годину. Већина историчара ово утврђење идентификује са данашњим Соко Градом код Соко Бање, али има оних историчара који оспоравају ову идентификацију.

Помињање утврђења уреди

Положаји утврђења у области Мусиног похода

У завршној фази грађанског рата који је захватио Отоманску империју после битке код Ангоре (1402) и смрти султана Бајазита (1389—1403), његов син Муса је на почетку свог похода на Србију 1412-1413. године, напао бега Хамзу, који се одметнуо од његове власти. Тврђаве Сврљиг и Соколница, које је држао су заузете, он је заробљен и послан у престоницу Хадријанопољ, а локално становништво је расељено, пошто је пружало подршку деспоту Стефану (кнез 1389—1402, деспот 1402—1427). Након тога, Муса је свој поход наставио упадом у Србију, прво је заузео Липовац и Бован, после чега упада у Моравску долину и осваја Сталаћ, Петрус, Крушевац и Копријан.

Проблем са идентификацијом уреди

У старијој литератури, Соколница се редовно идентификује са Соко Градом, што је случај и са новијим научним радовима, али је ову идентификацију оспорио Синиша Мишић. Он указује на неколико проблема у овој идентификацији:

  1. етимологија имена
  2. правац Мусиног продора (он сматра да се Муса кретао из долине Сврљишког Тимока преко јужних обода Девице и Озрена, на чијем се југоисточном делу налази Липовац, док се Соко Град налази у северозападном подножју Девице)
  3. нема потврде да је Соко Град у то доба (1413) био активно утврђење
  4. област око Соко Града се у то доба (1413) налазила у саставу Српске деспотовине, а не Отоманске империје

Уместо Соко Града, он сматра да би Соколница могли бити неистражени остаци утврђења код Градишта поред Горње Соколовице, југоисточно од Књажевца.

Види још уреди

Литература уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Соколница&oldid=27009630”