Отворите главни мени

Софија Цоца Ђорђевић (Београд, 19. септембар 1880 – Београд, 8. август 1908)[a] била је чувена српска драмска глумица.[1] Почела је да глуми са непуних 6 година у Српском народном позоришту у Новом Саду, а већ са 17 је добила стални ангажман у београдском Народном позоришту, где је убрзо постала звезда, што је остала све до своје изненадне и преране смрти, 1908. године.[2]

Софија Ђорђевић
Sofija Djordjevic.jpg
Софија Цоца Ђорђевић (аутор фотографије:Милан Јовановић, фотографија је власништво Музеја позоришне уметности Србије)
Пуно имеСофија Цоца Ђорђевић (рођена Миљковић)
Друга именаСофија Цоца Миљковић
Датум рођења(1880-09-19)19. септембар 1880.
Место рођењаБеоград
Краљевина Србија
Датум смрти8. август 1908.(1908-08-08) (27 год.)
Место смртиБеоград
Краљевина Србија

ДетињствоУреди

Софија Ђорђевић рођена је 1880. године у Београду, Као ћерка драмског писца, редитеља и глумца Веље Миљковића и глумице Савке Миљковић (рођ. Стефановић, чије су две сестре, Милица-Мица Стефановић-Павковић и Стана Стефановић биле путујуће глумице).[3]

У једној Софијиној биографији наводи се да је завршила основну школу и три разреда Лутеранске школе. Вероватно је школу похађала широм Војводине и Славоније, у местима у која су путовали и њени родитељи,[2] који су 1883. наступали у путујућем позоришту Гавре Милорадовића.[4]

Године 1895. прелази у Београд, где њени родитељи добијају ангажман у београдском Народном позоришту. У Београду Софија учи певање код чувеног композитора и диригента, тада капелника у Народном позоришту, Даворина Јенка.[2]

Софијини родитељи умрли су рано. Отац 1901. у 43. години живота, а мајка 1902. у 38. години.[3][4] Софија се 11. новембра 1901. удала за Милана Ђорђевића, новинара и писара у Министарству финансија. Кум на венчању био им је Бранислав Нушић.[1]

Софија је умрла веома млада, 8. августа 1908. године, у 28. години живота.[2]

Глумачка каријераУреди

Поред родитеља глумаца, одрастајући у свету театра, код Софије се врло рано пробудио урођени глумачки таленат, који се, у окружењу прослављених глумачких великана, све више испољавао и развијао. Од 1886. године до одласка родитеља из Српског народног позоришта почетком 1893, она је често наступала у представама овог позоришта у дечјим улогама. Због узраста (у периоду између 6. и 13. године) није могла постати члан позоришта, тако да нису забележени њени наступи на гостовањима (а сасвим је извесно да их је било), али су забележене све представе у којима се, у дечјим улогама, појављивала у Новом Саду.[2]

Пред новосадском публиком Софија Ђорђевић (тада Софија Миљковић) први пут је наступила 26. јануара 1886. године као петогодишња девојчица, у улози мале Данице у позоришној игри „Граничари” Јосипа Фрајденрајха, а последњи пут 7. јануара 1892. у улогама Амора и Писмоноше Илија у комаду „Сељаку као милионару” Фердинанда Рајмунда. У тих шест година одиграла је пред новосадском публиком већи број дечјих улога, неке и по више пута, па је чак у неколико махова својим талентом и слободним понашањем на сцени привлачила пажњу и новосадске позоришних критичара, који више пута похвално помињу њену глуму у часопису „Позориште”.[2]

После преласка њених родитеља у београдско Народно позориште, Софија се креће у позоришним круговима, али је тек 30. октобра 1895. године примљена у позориште као волонтерка и чланица хора. У том својству наступила је у својој првој улози на београдској сцени, као Јулка у „Шумској ружи” В. Милера-Кенигсвинтера. У новембру 1897. добија стални ангажман, а већ 1898. године Матош открива у њеној игри „праву поезију, лепоту и богатство природе и свесрдну преданост позиву”.[5] Од тада полако али сигурно осваја простор на сцени Народног позоришта, ушавши у велики репертоар и уз Милку Гргурову, Велу Нигринову и Зорку Коларовић-Теодосић постала, у женском ансамблу, највећа звезда београдске сцене.[2]

У првој половини 1906. године око шест месеци је била на студијском боравку у Паризу, где из вечери у вече посећујући позориште, остварујући везе са француским глумцима. По повратку у Београд наступала у свом матичном позоришту, бележећи успех за успехом. Почетком 1908. године са ансамблом београдског Народног позоришта гостује у Новом Саду, у улози Олге у „Голготи” Уроша Предића. Публика у Српском народном позоришту поздравила ју је овацијама.[2]

Круг пријатеља младог пара Ђорђевић чинили су људи од имена и образовања - Богдан Поповић, Урош Петровић, Стеван Луковић, Јанко Веселиновић и други. Многи од њих су посебно за Цоцу писали комаде у којима је она играла главну улогу. Стално је била у центру уметничких догађаја, а пре и после представа живела динамичан и узбудљив живот. Тај интензивни темпо живота на позорници и ван ње убрзао је њен прерани крај.[6] Глумица без авантура и вољена од свих, пријатеља, публике, критичара, 1908. године, у 28. години живота.[2]

Милан Грол је у књизи „Из позоришта предратне Србије” о Софији Цоци Ђорђевић написао:

УлoгеУреди

Српско народно позориштеУреди

  • Даница (Граничари),
  • Флерета (Звонар Богородичине цркве),
  • Карло (Очина маза),
  • Лиза, Јован (Распикућа),
  • Хуго (Робијашева ћерка),
  • Мијат (Нови племић),
  • Девојчица (Дебора),
  • Јоса (Распикућа),
  • Џемс (Монтроз),
  • Хуго (Фабрицијусова ћерка),
  • Синиша (Смрт краља Стевана Дечанског),
  • Амор, Или (Сељак као милионар),
  • Ћајаџија (Војнички бегунац),
  • Милка (Радничка побуна),
  • Девојче (Гроф Монте Христо),
  • Стевица (Стари бака и његов син хусар)[2]

Народно позориштеУреди

За 12 година, колико је трајала њена каријера у београдском Народном позоришту, Софија Ђорђевић одиграла је 120 представа, између осталих и:

Креације у представама "Гаврани", "Драгана" "Чардашком живот" и "Арлезијанка" такође су мали део њеног богатог глумачког репертоара.[5]

НапоменеУреди

  1. ^ У различитим изворима јављају се неслагања у подацима о датуму рођења, услед неусаглашености Јулијанског и Грегоријанског календара. Овде су каснији датуми, јер одговарају данас важећем Грегоријанском календару.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Лош, Татјана (16. 3. 2016). „Трагична судбина Софије Ђорђевић, мезимице београдског позоришта”. Вечерње НОВОСТИ. Приступљено 23. 9. 2016. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 2,9 Д., Л. „МИЉКОВИЋ Софија-Цоца”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 23. 9. 2016. 
  3. 3,0 3,1 „МИЉКОВИЋ Савка”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 23. 9. 2016. 
  4. 4,0 4,1 „МИЉКОВИЋ Веља”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 23. 9. 2016. 
  5. 5,0 5,1 Čomić, Gordana (28. 03. 2011). „Znamenite Beograđanke”. B92 BLOG. Приступљено 8. 1. 2017. 
  6. ^ Из позоришта предратне Србије. 1952. 

ЛитератураУреди

  • Грол, Милан (1952). Из позоришта предратне Србије. Београд: Српска књижевна задруга. 

Види јошУреди

Спољашње везеУреди