Софија Перић Нешић

Софија Перић Нешић (Томашевац, 14. март 1906Београд, 15. јун 1986) била је југословенска и српска позоришна, филмска и телевизијска глумица.[1]

Софија Перић Нешић
Лични подаци
Пуно имеСофија Перић Нешић
Датум рођења(1906-03-14)14. март 1906.
Место рођењаТомашевац, Аустроугарска
Датум смрти15. јун 1986.(1986-06-15) (80 год.)
Место смртиБеоград, Југославија
Рад
Битна улогаМали човек
Поп Ћира и поп Спира
Госпођа министарка
Избирачица
Веза до IMDb-а

Биографија

уреди

Рођена је у Томашевцу 14. марта 1906. године. Након исказане жеље у младости да се бави глумом, родитељи је шаљу у Зрењанин на похађање Трговачке академије. Након завршетка Академије, остала је доследна својим жељама и уписује Глумачко-балетску школу у Београду, где су јој професори били Бранко Гавела, Јуриј Љвович Ракитин, Мага Магазиновић. Била је чланица Академског позоришта од 1925. до 1930. године, да би следећу сезону провела у новосадском Српском народном позоришту. Од 1931. до 1946. године бива ангажована у Народном позоришту у Београду, након чега се вратила у Српско народно позориште, где је остала до пензије 1959. године.[1][2]

Њене улогу су припадале и карактерном и комичном фаху. Одликована је Орденом рада са сребрним венцем 1961, а на Сусретима позоришта Војводине, 1950. године, освојила је похвале за улогу Гине у „Ожалошћеној породици” и 1951. године за улогу Галчихе у представи „Без кривице криви”. Милан Коњовић је 1946. године насликао њен портрет (уље на платну). Софија се поред глуме бавила и атлетиком, па је на Отвореном првенству Војводине, које је одржано јула 1925. године, победила у шест од седам дисциплина. У Београду је тренирала у клубу Обилић.[1]

Преминула је 15. јуна 1986. године у Београду.[1]

Филмографија

уреди
Год. Назив Улога
1940-те
1948. Софка
1950-те
1956. Потрага
1957. Мали човек
1958. Госпођа министарка
1960-те
1960. Друг председник центарфор Јаворка
1959 - 1960. Сервисна станица
1961. Избирачица
1968. Максим нашег доба
1969. Заобилазни Арчибалд
1970-те
1970. Лепа парада баба
1970. Љубав на сеоски начин Љупче
1971. С ванглом у свет
1973. Сан доктора Мишића баба
1973. Филип на коњу баба
1977. Бабино унуче (ТВ серија) мршава алапача

Референце

уреди
  1. ^ а б в г Лекић, Стојанка (2017). Знамените жене Великог Бечкерека, Петровграда, Зрењанина до половине XX века. Нови Сад: Покрајински завод за равноправност полова. стр. 127. ISBN 978-86-86259-29-5. 
  2. ^ „ПЕРИЋ-НЕШИЋ Софија-Цока | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-04. 

Спољашње везе

уреди