Бранко Гавела

Бранко Гавела (Босански Петровац, 1914. — Београд, 1994) био је српски археолог и историчар уметности цинцарског порекла.[1]

Бранко Гавела
Датум рођења1914.
Место рођењаБосански Петровац

 Аустроугарска
Датум смрти1994.
Место смртиБеоград
Србија, СРЈ
Пољеархеологија, историја уметности
Не мешати са хрватским позоришним режисером Бранком Гавелом (хрв. Branko Gavella, са два л).

Докторску дисертацију Келтски опидиум — Жидовар одбранио је 1952. године. Био је професор праисторијске археологије на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду и родоначелник истраживања палеолита у Србији.

У 1970-им био је председник Српског археолошког друштва.

Изабрана библиографијаУреди

Монографије
  • Келтски оппидум Жидовар: прилог културној историји наше земље протоисториског доба (дисертација), 1952.
  • Основи преисториске археологије: палеолит-неолит-бронза-халштат, 1952.
  • Преисториска археологија. Део 1, 1956. (више каснијих издања под називом Праисторијска археологија)
  • Фидија: класична епоха хеленске уметности, 1962.
  • Историја уметности античке Грчке, 1969. (више каснијих издања)
  • Предања и знања о старом Балкану, 1978.
  • Палеолит Србије, 1988.
  • Етрурци: историја, култура, уметност, 2007.

ИзвориУреди

  1. ^ „Доктори наука цинцарског порекла“ Архивирано на сајту Wayback Machine (2. март 2014), Српско-цинцарско друштво „Луњина“, Београд