Споменик природе Платан на Врачару

Споменик природе Платан на Врачару налази се у улици Макензијевој 73, у башти ресторана „Трандафиловић“. По лепоти и димензијама, једно је од најлепших и највећих на простору општине.

Природни споменик Платан на Врачару
Platan na Vračaru.jpg
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаГрадска општина Врачар
Држава Србија
Година заштите2002
Степен заштитеIII
СтаратељЗавод за заштиту природе Србије
Званични веб-сајт

ИсторијаУреди

При подизању кафане Милан Трандафиловић је око 1890. године изабрао локацију у близини Каленићеве пијаце на скверу где се рачвало пет путних праваца, а којом доминира стабло платана. У време процвата друштвеног живота у Београду кафана је избором локације и баштом у којој платан ствара дубоки хлад играла важну улогу као значајно састајалиште. Платан својим прелепим хабитусом и импозантним димензијама и данас оплемењује простор у коме доминира бетон и представља његов украс.

КарактеристикеУреди

Платан је брзорастућа врста дрвета. Отпоран је на гасове и прашину и често се гаји у градовима, посебно у парковима и дрворедима. Дрво Платан на Врачару је старо око 150 година, високо око 25 метара а обим дебла је око 3,67 метара.[1]

Jаворолисни платан (Platanus acerifolia Wild) представља врсту дрвећа која се лако прилагођавају различитим условима средине, те се гаји на разним просторима.[2]

Заштићено природно доброУреди

Природно добро „Платан на Врачару ” проглашено је заштићеним као споменик природе решењем Скупштине града Београда од 29.03. 2002. године („Сл.лист града Београда бр. 5/2002). Укупна површина заштићеног природног добра износи 485 м². Заштићено природно добро категорисано је као заштићено природно добро локалног значаја III категорије, поверено на управљање Јавном комуналном предузећу „Зеленило – Београд”.[3]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Заштићена природна добра-појединачна стабла”. zelenilo.rs. Приступљено 7. 3. 2020. 
  2. ^ „PLATAN NA VRAČARU”. turistickiklub.com. Приступљено 7. 3. 2020. 
  3. ^ „ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ СИСТЕМА ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА БЕОГРАДА” (PDF). mapa.urbel.com. Приступљено 7. 3. 2020.