Споменка Хрибар
Споменка Хрибар ( Београд, 25. јануар 1941) је словеначка списатељица, филозоф, социолог, политичар и колумнисткиња. Била је једна од најутицајнијих словеначких интелектуалаца осамдесетих година, и често називана „Прва дама Словеначке Демократске Опозиције“, али и „Глас Словеначког пролећа“. Удата је за филозофа Тина Хрибара.
| Споменка Хрибар | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. јануар 1941. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
Биографија уреди
Рођена је у Београду,[1] (девојачко презиме Диклић), тадашњој престоници Краљевине Југославије. Отац јој је био Србин, Раденко Диклић, док јој је мајка била Словенка, Марија Јелица Мравље. Њен отац је преминуо у Главњачи, затвору за противнике квислиншког режима Милана Недића. Након Другог светског рата, Споменка се са мајком преселила у Словенију. Детињство је провела у селу Жири. Након завршетка средње школе у Шкофјој Локи, уписала се на Универзитет у Љубљани, где је студирала филозофију и социологију. Дипломирала је 1965. године радом на тему Марксов концепт слободе. Између 1965-66., била је један од уредника у студенстком магазину Трибуна. Под њеним вођством, лист је постао један од првих стундетских журнала који је такође обљављивао и текстове студената теологије. Међу тим студентима теологије био је и Антон Стрес, који ће касније постати Надбискуп љубљански. Место на Катедри за Социологију на Универзитету у Љубљани је добила 1969. године. Иако је била члан Комунистичке партије Југославије, све се више удаљавале од марксистичке идеологије, током седамдесетих. Под утицајем историчара и писца Душана Пирјевца и филозофа Тина Хрибара развила је интересовање за феноменолошку филозофију Мартина Хајдегера. Након што је песник Едвард Коцбек 1975. јавно осудио убиства која је режим починио у Словеначкој домобранској гарди, након Другог светског рата, Споменка је одлучила да посвети остатак живота схватању и објашњавању онога што је она називала „Словеначки покрет отпора“, током Другог светског рата.
Јавни интелектуалац уреди
Осамдесетих гоина прошлога века, Споменка је са својим мужем постала значајан члан новоформираног круга словеначке интелигенције, окупљене око журнала „Нова ревија“. Почела је и са радом на есеју „Кривица и грех“, 1983. године, који је постао један од најутицајнијих текстова у послератној Словенији. У есеју она осуђује, у сваком погледу, злочине у Словенији, које је починио комунистички режим.
Почетком 1984. есеј је „дошао“ и до званичника комунистичке власти у Словенији. У септембру исте године, неколико дана пре објављивања есеја, званичне новине у Словенији су покренуле кампању против Споменке Хрибар, оптужујући је за контра-револуционарски став и клевете на рачун партизанског покрета отпора. Уследило је и искључење из Партије 1985. године. Упркос овој кампањи, многе значајне личности су стале у њену одбрану, укључујући и социолога Павла Гантара. Тада је и стекла надимак „Словеначка Антигона“,.[2] Након овога је постала присталица отцепљења Словеније и проглашавања независности,[3]
Политичка личност уреди
Након проглашавања независности, 1991., Споменка је остала и даље политички активна. Пред изборе 1992. изазвала је контроверзу својим чланком „Зауставити десницу“ (некада намерно мењан како би добио императивни призвук „Зауставите десницу“). У овом чланку, упозоравала је на јачања десничарских покрета.
Након пропасти Демократске партије, 1992. Споменка се повукла из политике, али остала у јавном животу као коментатор и колумниста. У својим чланцима заговарала је разне либералне вредности, попут биоетике, имиграција и интеграција. Њена критика десничара ју је постепено довело до левог крила, укључујучи и, тадашњег председника Словеније, Милана Кучана. Међутим, она је ипак често заузимала националистичне ставове када је у питању била спољна политика, нарочито у конфилкту око граница са Хрватском.
Радови уреди
- Družbeno politične vrednote mladih. Ljubljana, 1968
- Vrednote mladih in resnica časa . Ljubljana, 1970.
- Meje sociologije . Maribor, 1972.
- Ubiti očeta , драма. Ljubljana, 1983.
- Edvard Kocbek in križarsko gibanje na Slovenskem . Ljubljana, 1990.
- Krivda in greh. Maribor, 1990.
- Dolomitska izjava. Ljubljana, 1991.
- Svitanja. Ljubljana, 1994.
- Svet kot zarota. Ljubljana, 1996.
- Škof Rožman v zgodovini. Ljubljana, 2008.
- Razkrižja. Ljubljana, 2009.
Референце уреди
- ^ „Dr. Spomenka Hribar profile”. Mladina.Si. Приступљено 14. 07. 2015.
- ^ „odmev21”. Revijasrp.si. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 14. 07. 2015.
- ^ „Mladina.Si”. Mladina.Si. Архивирано из оригинала 18. 09. 2009. г. Приступљено 14. 07. 2015.