Срби пре Адама и после њега

Срби пре Адама и после њега. Историја једне злоупотребе: слово против „новоромантичара“ је књига Радивоја Радића, српског историчара и универзитетског професора. Књига је објављена 2003, а друго допуњено издање објављено је 2005. године у издању издавачке куће „Стубови културе“.

Срби пре Адама и после њега. Историја једне злоупотребе: слово против новоромантичара
Насловна страна другог допуњеног издања из 2005.
Настанак и садржај
АуторРадивој Радић
ЗемљаСрбија
Језиксрпски
Издавање
Датум2003.
Класификација
ISBN?978-86-7979-123-8

Радић у књизи анализира и побија тврдње представника Српске аутохтонистичке школе, одбачене од стране историчара као неосноване и псеудонаучне. Он у књизи наводи и побија велики број тврдњи представника ове школе, од којих су најзначајнији Јован И. Деретић и Олга Луковић-Пјановић, истичући апсурдност метода којима се служе, попут произвољног поигравања са лингвистиком[1] и других.

Позадина

уреди

„У годинама санкција, беспарице и свеопште дезоријентације, помало збуњеном делу популације годиле су приче да смо старији и бољи од других које је нудила ова неозбиљна дружина новоромантичара. Није узалуд речено да је за истину најтеже време када све може да буде истина“

Радивој Радић[1]

Почетком деведесетих година 20. века постају популарне теорије које су биле у потпуном раскораку са званичном историјом. Најзначајнији представници Српске аутохтонистичке школе Јован И. Деретић, Олга Луковић-Пјановић, Слободан Јарчевић и други, износе теорије у којима се, између осталог, доводи у питање досељавање Словена на Балкан, истиче се да су Срби „народ најстарији“ и да је српски језик прамајка свих језика, а њихове књиге штампају се у великим тиражима.[1] Радић каже да је у стручној јавности преовлађивало мишљење да заступницима оваквих теорија не треба одговарати јер им се тиме само даје на значају,[2] али да им је он одговорио како би „одбранио занат историчара“.[3]

Реакције

уреди

Према писању Слободне Европе, књига је добро примљена у стручним круговима[2] међутим, представници аутохтонистичке школе реаговали су оптуживши Радића да је фалсификатор и да ради по диктату Ватикана. Глас јавности у свом чланку од 14. децембра 2003. наводи да је један представник Српске аутохтонистичке школе поручио да Радића треба батинати „због упропаштавања наше патриотске историје“.[3]

Референце

уреди
  1. ^ а б в Лазић, Славица. „Срби нису „последњи Византинци“ (интервју са Радивојем Родићем)”. Православље. Архивирано из оригинала 28. 02. 2012. г. 
  2. ^ а б „Srbi pre Adama i posle njega”. Слободна Европа. 
  3. ^ а б Istorija zanesenjaka i pokvarenjaka Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2015), Глас јавности

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди