Отворите главни мени

Сребреничка бановина је била једна од упрвних области Краљевине Угарске са крајишком, односно војничком организацијом, у функцији одбране јужних угарских граница. Постојала је од 1464. до 1512. године.

Сребреничка бановина

Географија
Континент Европа
Регија Југоисточна Европа
Земља Краљевина Угарска
Друштво
Званични језици латински, говорни језици: српски
Религија Православље, Католицизам
Владавина
Облик владавине бановина
Титула владара бан
Оснивање 1464.
Престанак 1512.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Портал:Историја

После разбијања турске опсаде Јајца, у јесен 1464. Матија Корвин је продирујући из Славоније заузео северну Босну и у Сребренику основао Сребреничку бановину, која је имала задатак да штити јужне угарске оласти и оближњу Бановину Славонију од Турака. За то заслужан Влатко Херцеговић није добио ништа, већ је за бана постављен сремски великаш Никола V Илочки.[1]

Пад Сребреничке бановинеУреди

Иза Угарско-турског мира 1512. године Турци су изненада напали и заузели Сребреничку бановину. Угрозили су Јајачку бановину са истока и опсели Јајце. Иза тога провалила је огромна турска војска до Скадрина и безуспешно га опседала. Попалили су Цазин, Корлаковић и продрли до Ловрана. Хрватском бану веспремском бискупу Петру Бериславићу Трогиранину папа Лав X платио је 50.000 дуката да се супротстави Турцима и 16. августа 1513. године поразио их је код Дубице.

БановиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Јелена Мргић (2008). Северна Босна: 13-16. век. Историјски институт

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди