Средоје Лукић
Средоје Лукић (Рујишта код Вишеграда, 5. април 1961) бивши је милиционер, учесник рата у Босни и Херцеговини на простору Вишеграда.
Средоје Лукић | |
|---|---|
 Средоје Лукић на изрицању пресуде Претресног већа Хашког трибунала (20. јул 2009) | |
| Датум рођења | 5. април 1961. |
| Место рођења | Рујишта код Вишеграда, ФНР Југославија |
| Пребивалиште | Норвешка |
| Занимање | полицајац |
Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу га је осудио на 35 година затвора.
Биографија уреди
Рођен је 5. априла 1961. године у селу Рујишта код Вишеграда, од оца Ђорђа Лукића. У сродству је са генералом полиције Сретеном Лукићем, као и Миланом Лукићем.
Радио је као милиционер у Београду и учио рата у Босни и Херцеговини као саобраћајац у Вишеграду. Априла 1992. године се прикључио паравојној групи, за коју Хашки трибунал верује, али подвлачи да нема доказа, да је била под командом Српске демократске странке. Припаднике ове формације је ухапсила Територијална одбрана између 7. и 9. априла 1992. године. Током периода у бошњачком заробљеништву, Лукић је мучен и понижаван, а гашени су му опушци од цигарета по телу.[1] Пуштен је 14. или 15. априла 1992. године.
Средоје Лукић се 14. септембра 2005. године, добровољно предао Министарству унутрашњих послова Републике Српске у Бањалуци.[2]
Међународни кривични суд за бившу Југославију му је судио заједно са Миланом Лукићем. Првостепеном пресудом од 30. јула 2009. године, осуђен је на 30 година затвора, за дела окрутног поступања, убиство, кршење закона и обичаја ратовања, прогоне, злочине против човечности и друга нехумана дела.[3] Жалбено веће је 4. децембра 2012. године, умањило Средоју Лукићу казну на 27 година затвора.
Затворску казну издржава у затвору Норвешкој, где је пребачен 21. августа 2013. године.[4]
Референце уреди
- ^ „Пресуда Претресног већа Хашког трибунала” (PDF). 2009. стр. 15.
- ^ „Предао се Средоје Лукић”. Б92. 14. септембар 2005.
- ^ „Пресуда Жалбеног већа Хашког трибунала” (PDF). 4. децембар 2012.
- ^ „Средоје Лукић пребачен у норвешки затвор”. Слободна Европа. 26. август 2013.
