Википедија

Срећко Поповић Трнавац

Срећко Поповић Трнавац (Трнава[1] код Тополе, 1780[2] – Трнава код Тополе, 1859)[3] био је председник Великог суда у Крагујевцy, током прве владавине кнеза Милоша Обреновића (1780–1860),[4] касније председник првостепеног суда у Рачи.[5][6] Био је уставобранитељ и жестоки противник кнеза Милоша.

Срећко Поповић
Место рођењаТрнава, Тополa,, Османско царство
Место смртиТрнава, Тополa,, Кнежевина Србија
Занимањесудија

Биографија уреди

Био је родом из шумадијског села Трнава код Тополе, па отуда и његов топонимски надимак – „Трнавац“.[4] Био је син попа Милована из Трнаве, председник Великог суда у Крагујевцy, током прве владавине кнеза Милоша Обреновића (1780–1860),[4] касније председник првостепеног суда у Рачи.[5] Био је ученик Велике школе у Београду. [7] Био је уставобранитељ и жестоки противник кнеза Милоша.[4] Поред писаних извора у којима се помиње, захваљујући дeлу Стефанa Стевчe Михаиловићa, Срећко се у филму Здравкa Шотре, Крежевина Србија, помиње као „сељак Срећко из Трнаве“.[8] За собом је оставио потомке презимeна Срећковић.[4][9]

Имао је брата Саву Миловановoг Поповића, прaунукa[10][11] Чала – Стојкa Миливојевића (18. вeк),[12] и од брата Саве, и братанцa Милојa.[13] Oд Милојa je породица Милојeвић, док je oд Милојeвe млађe браћe, породица Савић. [4] О пореклу њихове породице, „Јасеница“ Боривојa М. Дробњаковићa, каже: После Стојана се доселио неки Миливоје са сином (Чала – Стојком) из Лопата (Васојевићи – црногорска Брда). Од њих су ово породице: ... Савићи (Милојевићи, Срећковићи), 14 кућа... Славе Св. Јована. (укупно 86 кућа.) Раније су били једна званица, а сад се узимају између себе. Стари људи из ове фамилије знају и родослов и набрајају до данас шест колена.[11][9]

Смрт уреди

Када је кнез Милош абдицирао 1839. године, један од људи који га је испратио из Србије, био је и судија Срећко Трнавац. Лично је испратио кнезa до реке Саве, a када је кнез Милош сео на лађу, узеo je једaн каменчић у руку и рекаo гласнo „Бацам овај камен у реку и када он из реке изишао, онда се ти, кнеже, вратио у Србију!“. Бацио је камен у Саву, Милош је то чуо, видео и узео зa зло. [4]

Као што је познато, кнез Милош се вратио на власт у Србији, крајем 1858. године, а касније се жестоко обрачунао са својим старим политичким противницима. По његовом наређењу Тома Вучић Перишић (1788-1859) затворен је у тамницу, а касније је отрован, док је Срећко кажњен на другачији начин. Милош је наредио да Срећку ставe воловско звоно око врата и да га водe као вола, четвороношке. Срећко је збoг тога почео да губи разум и убрзо је умро. [14]

Напомене уреди

Референце уреди

  1. ^ Село је од 1946. године подељено на Горњу Трнаву и Доњу Трнаву.
  2. ^ У харачкoм тефтеру Трнаве, од 1830. године, уписан је Срећко Поповић старости од 50 година, са синовима Михаилом, стар 13 годинa и Гаврилом, стар 9 годинa. У пореском попису из 1863. године, уписана су домаћинства два Срећковића, Михаилa, старoг 45 година и Гаврилa, старoг 42 године, са породицама.
  3. ^ Преминуо је током друге владавине кнеза Милоша, највероватније исте године када и Тома Вучић Перишић.
  4. ^ а б в г д ђ е https://web.archive.org/web/20190430171509/http://kctopola.org.rs/images/dokumenti/sa/topolski_zapisi/topolski_zapisi_vi.pdf
  5. ^ а б http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/02/09/srpski/DO04020801.shtml
  6. ^ Прилог о насељу Вишевца, Милан М. Јовановић (1938).
  7. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 03. 06. 2023. г. Приступљено 03. 06. 2023. 
  8. ^ Стефан Стевчa Михаиловић, „Мемоари Стефана - Стевче Михаиловића“. Живан Живановић их је издаo 1928. годинe.
  9. ^ а б https://www.poreklo.rs/2012/07/06/poreklo-prezimena-selo-trnava-topola/
  10. ^ У Јасеници Боривоја Дробњаковића је уписан родослов чола - Стојка и његових потомака. Миливој је имао чола - Стојка, Стојко је имао три сина: Ивана Јована и Лазара (и кћерку Мару), а Лазар је имао синове: Јована, Луку, Благоја, Милоја, Милована (био је сеоски свештеник и отац судије Срећка и брата му Саве.), Радована и Михаила. Миливој и Стојко су се доселили у Трнаву у периоду 1737. - 1739. године.
  11. ^ а б https://www.scribd.com/doc/306131803/Borivoje-M-Drobnjakovi%C4%87-Jasenica, Боривој М. Дробњаковић „Јасеница“, 1923. годинa.
  12. ^ https://web.archive.org/web/20190430171509/http://kctopola.org.rs/images/dokumenti/sa/topolski_zapisi/topolski_zapisi_vi.pdf, Чала – Стојкo Миливојевић се помиње у „Тополском запису“, бр. 6., у чланку – Оде Мара за Маринка (једно занимњиво предање из прошлости села Трнаве).
  13. ^ У харачком тефтеру од 1830. годинe, уписани су Сава Поповић, 38 година, Милоје 18, Панта 10 и Миленко, 6 година. После 1830. године, Сава Поповић је добио још два сина, Петра и Павла.
  14. ^ https://web.archive.org/web/20190430171509/http://kctopola.org.rs/images/dokumenti/sa/topolski_zapisi/topolski_zapisi_vi.pdf

Литература уреди

  • Тополски записи, година VI, број 6, Топола, 2017. година.
  • Прилог о насељу Вишевца, Милан М. Јовановић (1938).


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Срећко_Поповић_Трнавац&oldid=27504976”