Стадион Алберто Х. Армандо
Стадион Алберто Х. Армандо (шп. Estadio Alberto J. Armando) је фудбалски стадион у Ла Боки, предграђу Буенос Ајреса, главног града Аргентине. Овај стадион је познат као „Ла Бомбоњера“ (шп. La Bombonera; кутија чоколаде), због свог карактеристичног облика, јер је једна трибина „равна“, док се преостале три трибине уздижу високо у круг.[2] Званичан назив стадиона од 1986. до 2000. је био стадион Камило Сичеро, по председнику Боке јуниорс из 30-их година 20. века. Данашњи назив Алберто Х. Армандо стадион је добио 27. децембра 2000, у част бившег председника клуба, који је био на тој функцији више од две деценије. Стадион има капацитет за 49.000 гледалаца.
| Стадион Алберто Х. Армандо | |
|---|---|
Ла Бомбоњера | |
 Стадион Алберто Х. Армандо | |
| Место | Ла Бока, Буенос Ајрес Аргентина |
| Градња почела | 18. фебруар 1938. |
| Изградња | 1938-1940. |
| Отворен | 25. мај 1940. |
| Реновиран | 1995-1996. |
| Власник | ФК Бока јуниорс |
| Капацитет | 49.000[1] |
| Подлога | трава |
| Архитекта | Хосе Луис Делпини, Виктор Сулчич, Раул Бес |
| Димензије | 105 x 68 m |
| Корисници | |
| ФК Бока јуниорс | |
Стадион је у власништву Боке јуниорс, једног од најпознатијих фудбалских клубова у Аргентини. Необичан облик овог стадиона му је заправо омогућио одличну акустику, па су навијачи Боке добили надимак „Ла Доће“ („12-ти човек“).
Терен стадиона има минималну дужину по прописима ФИФА - 105 x 68 m. Осим што је стадион домаћи терен Боке јуниорс, користи се и за музичке концерте познатих имена као што су: Лени Кравиц, Елтон Џон, Џејмс Блант, Bee Gees и Backstreet Boys.
Историја
уредиИзвршни одбор на челу са председником Камилом Сичером је 1937. покренуо конкурс за одабир најбољег пројекта за нови стадион, а победио је пројекат који фаворизује коришћење армирано бетонских конструкција. Аутор пројекта је био словеначки архитекта Виктор Сулчич, који је заједно са геометром Раулом Бесом и инжењером Хосе Луис Делпином, израдио студију Делпини-Сулчић-Бес. Једна од главних ставки тог пројекта је направити дизајн у складу са ограниченим простором на располагању, што је и једна од карактеристика Бомбоњере.[3]
18. фебруара 1938. је постављен камен темељац у присуству председника Аргентине, Агустина Педро Хусте, а изградња је почела 6. августа. Стадион је изграђен за две године и свечано отворен 25. маја 1940. пријатељском утакмицом између Боке јуниорс и Сан Лоренза, која је завршена победом Боке од 2:0, а историјски први гол на новом стадиону је у 13-ом минуту постигао Рикардо Аларкон.[4] Први званични меч је одигран 2. јуна против Њуелс Олд Бојса у оквиру деветог кола Прве лиге Аргентине, а Бока је победила са 2:0.[5]
1951. је почела изградња трећег нивоа стадиона и уградња система вештачког осветљења. Ови радови су завршени 1953, а прва утакмица са новим осветљењем и проширеним стадионом је одиграна 12. фебруара 1953, када су се у пријатељској утакмици састали Бока јуниорс и Хајдук из Сплита (1:1).[6]
Након тога стадион је остао непромењен до 1996, када је срушена стара трибина са обелиском на страни која излази на улицу Дел Вале Иберлусеа, а замењена је са мало већом трибином, на коју су додате ВИП ложе у више нивоа.[7]
Референце
уреди- ^ „Ла Бомбоњера у бројевима”. www.bocajuniors.com.ar. Архивирано из оригинала 09. 04. 2012. г. Приступљено 15. 10. 2012.
- ^ „10 Intimidating Stadiums (Worldwide)”. mifielddynamo.com. Архивирано из оригинала 14. 11. 2011. г. Приступљено 7. 11. 2011.
- ^ „Заборављени архитекта”. www.pagina12.com.ar. Приступљено 15. 10. 2012.
- ^ „Историја Боке: Бока јуниорс-Сан Лорензо 2:0”. www.historiadeboca.com.ar. Архивирано из оригинала 10. 11. 2012. г. Приступљено 15. 10. 2012.
- ^ „Историја Боке: Бока јуниорс-Њуелс Олд Бојс 2:0”. www.historiadeboca.com.ar. Приступљено 15. 10. 2012.[мртва веза]
- ^ „Историја Боке: Бока јуниорс-Хајдук Сплит 1:1”. www.historiadeboca.com.ar. Архивирано из оригинала 19. 01. 2012. г. Приступљено 15. 10. 2012.
- ^ „Ла Бомбоњера - историја”. www.bocajuniors.com.ar. Архивирано из оригинала 28. 10. 2012. г. Приступљено 15. 10. 2012.
