Стара жељезничка станица (Бања Лука)

Зграда старе жељезничке станице

Стара жељезничка станица је објекат у ком је данас смјештен Музеј савремене умјетности Републике Српске. Налази се у центру Бањалуке, између улица Краља Петра I Карађорђевића и Книнске. Објекат има посебну културно-историјску вриједност и на листи је националних споменика Босне и Херцеговине.

Историјски подациУреди

У складу са својом политиком отварања Османског царства према Европи султан Абдул Азиз је шездесетих година деветнаестог вијека донио одлуку о градњи тзв. Цариградске магистрале, тј. жељезничке пруге која би повезивала Цариград и Беч. Године 1869. потписан је уговор о градњи пруге и основана је компанија под називом „Друштво за експлоатацију жељезница у Турској Европи“. Исте године су аустријски стручњаци почели радити на трасирању пруге од Добрљина, преко Бањалуке, Јајца и Сарајева до Горажда, а три године касније је већ пуштена у саобраћај њена прва дионица од Добрљина до Бањалуке. Године 1891. тадашње аустроугарске власти су изградиле зграду жељезничке станице у центру Бањалуке, која је повезана са постојећом пругом новоизграђеним прикључком дужине 3 km. Тако је дотадашња станична зграда на периферији постала станица Бањалука Предграђе, а новоизграђена станица у центру је носила назив Бањалука Град. Зграда је имала функцију жељезничке станице све до 1968. године, када је промијенила намјену и постала аутобуска станица. Након земљотреса у Бањалуци 1969. године објекат је саниран и дјелимично адаптиран у пословне просторије, а од 1971. године у њему је смјештена Умјетничка галерија. Исте године зграда је стављена под заштиту државе. Завод за изградњу Бањалука је у јануару 1980. године израдио главни пројекат под називом „Адаптација жељезничке станице у умјетничку галерију“.[1] Одлуком Владе Републике Српске у фебруару 2004. године Умјетничка галерија прераста у Музеј савремене умјетности Републике Српске, што је званични назив ове институције данас.[2]

Опис добраУреди

Зграда је пројектована у духу хисторицизма попут већине јавних објеката Аустроугарског царства крајем 19. вијека. Основа зграде је правоугаоног облика, својом дужом страном оријентисана у правцу сјевероисток — југозапад. Зграда има два бочна крила са спратовима и централни дио са наглашеним главним улазом.

Степен заштитеУреди

Историјска грађевина Стара жељезничка станица (Музеј савремене умјетности Републике Српске) је 2007. године проглашена националним спомеником од стране Комисије за очување националних споменика Босне и Херцеговине.[2]

ИзвориУреди

ЛитератураУреди

  • Февзија, Ајдин: Хисторија жељезница Босне и Херцеговине, Национална универзитетска библиотека Босне и Херцеговине, Сарајево, 2006.
  • Од галерије до музеја 1971-2006, Музеј савремене умјетности Републике Српске, Бањалука, 2006.

РеференцеУреди

  1. ^ „Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2015. Приступљено 19. 09. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  2. 2,0 2,1 „Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 25. 09. 2015. Приступљено 19. 09. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)