Википедија

Стефан Лукић

српски уметник

Стефан Лукић (Ужице, 10. октобар 1985) српски је визуелни и перформанс уметник. Лукићево уметничко стваралаштво настаје у домену сликарства, цртежа, перформанса као и интервенције у јавном простору. У свом раду се бави темама путовања, кретања и потраге.

Стефан Лукић
Лични подаци
Датум рођења(1985-10-10)10. октобар 1985. (38 год.)
Место рођењаУжице, СФРЈ
Уметнички рад
Пољесликарство
цртеж
перформанс

Биографија уреди

Завршио је математички смер Ужичке гимназије. Дипломирао је примењено сликарство на Факултет примењених уметности Универзитата Уметности у Београду 2018. Трећу годину основних студија провео је као студент на размени на Академији лепих уметности у Паризу.[1] Пре одласка у Париз, направио је перформанс и изложбу Идем да се вратим.[2][3] Мастерирао је сликарство на Факултету ликовних уметности 2022.[4][5] Усавршавао се на Краљевској академији у Амстердаму. Био је на резиденцијалним боравцима уметничком простору „Kunstepidemin“ у Готембургу, уметничком простору ,,Homesession“ у Барселони[6] као и у Паризу у оквиру резиденцијалног програма град уметности Cité internationale des arts.[7]

Заједно са амбасадом Пољске креирао је уметнички пројекат „Nezavisna/ Nipodległa”.[6] Био је у финалном избор награде за савремену уметност „Мангелос”.[8] У финалу такмичења за награду јула 2021. је реализовао уметнички пројекат у Барселони, Монте Карлу, Милану и Београду. Учествовао је на Меморијалу „Надежда Петровић” 2022.[6]

Поред сликарства, он изводи различите уметничке временске перформансе у Србији и иностранству, које назива цртежи догађаји. За наслове циљано бира помпезне, епске наслове.[9] Један перформанс Старт је циљ – Циљ је старт извео је у оквиру Београдског триатлона и у њему је Лукић 113 километара трке отпочео од циља ка старту.[9][10][11] Током 2020. изводи рад Далеко, колико ме ноге носе у Београду. Владимир Табашевић је написао песму о овом раду, коју је потом Лукић публиковао у монументалним размерама на Тргу слободе у Новом Саду у оквиру перформанса под називом Величина (ни)је битна, у којем је учествовало четдесет људи.[12][13]

Добитник је Награде „Златна палета” за најбољи рад из домена слике и цртежа у целогодишњем програму групних изложби УЛУС-а у 2023. Награда му је додељена за серију цртежа носталгичниYУГОсјај (оловка на папиру, 2023).[14][15]

Имао је групне изложбе у: Готембургу, Паризу, Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и другим градовима.[6]

Члан је УЛУС-а од 2021.

Живи и ради на релацији Београд-Париз.[4][16]

Награде уреди

  • Награда за сликарство Факултета примењених уметности, 2016.[17]
  • Награда за младе уметнике „Бите”, 2020.[4]
  • Награда „Златна палета”, УЛУС, 2023.[14][18]

Изложбе уреди

Самосталне изложбе
  • „Црта”, Дом културе Студентски град[3]
  • „24/7”, Готембург, Шведска[6]
  • „Последњи круг у Монци”, кративно студио Опал, Милано, Италија[6]
  • „Други круг у Монте Карлу”, у кланици месаре „Maison Lino” у Монте Карлу, Монако[6]
  • „Трамвај зван жеља – Први круг Лице и наличје”, Народни музеј у Крагујевцу[6]
  • „Величина (ни)је битна“, у алтернативном простору Квака 22, Београд[6]
  • „Међупростор“ у Уметничком простору У10, Београд[19][20]
  • „ЈУГОносталгија“, Народно позориште у Ужицу[6]

Референце уреди

  1. ^ Pejović, Branko. „Stefan ide u Pariz da bi se vratio”. Politika Online. Приступљено 2024-05-07. 
  2. ^ „Prodajna izložba „Idem da se vratim“ - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2017-01-05. Приступљено 2024-05-08. 
  3. ^ а б ČABARKAPA, Marija (2020). „Što više događaja u što manje vremena” (PDF). ARTUM. 10: 92—94. 
  4. ^ а б в admin (2020-11-16). „Umetnički performans "Stefan (ni)je titula" Stefana Lukića”. Dom omladine Beograda (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-07. 
  5. ^ Petrović, Aleksandra (2023-06-22). „“Zakasneli odgovor na pisma”: Izložba u ULUS-u iza koje se krije neobična priča o upornosti i uspehu”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-05-07. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и „ZAKASNELI ODGOVOR NA PISMA / Stefan Lukić i Nebojša Adamović”. ULUS (на језику: српски). 2023-06-21. Приступљено 2024-05-07. 
  7. ^ SULUV (2024-03-08). „REZULTATI KONKURSA ZA REZIDENCIJALNI PROGRAM SULUJ – CITE INTERNATIONALE DES ARTS”. Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2024-05-07. 
  8. ^ Nova, T. V. (2021-06-20). „Stefan Lukić: Umetnik u patikama za trčanje osvaja Barselonu”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-05-07. 
  9. ^ а б Milić, Marija (2021-07-14). „Stefan Lukić: Nema uspeha sa planom B”. Oblakoder (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-07. 
  10. ^ Kurteš, Aleksandra. „„Maraton” kao otpor protiv životarenja”. Politika Online. Приступљено 2024-05-08. 
  11. ^ Kalebić, Sanda (2020-08-28). „Trči, Stefane, trči: O performansu i izazivanju sebe”. Before After (на језику: српски). Приступљено 2024-05-08. 
  12. ^ Trifuljesko, Jovana; Jovanović, Bojana (2021). „PROLAZNOST (NI)JE BITNA” (PDF). ARTUM. 11: 129. 
  13. ^ Knežević, Ana (2021). „Ako veličina nije bitna, šta je bitno?”. SEECULT. 
  14. ^ а б „Zlatne nagrade ULUS-a u 2023. godini”. ULUS (на језику: српски). 2024-01-11. Приступљено 2024-05-07. 
  15. ^ Marković, Stojan (2024-01-15). „Zlatne nagrade ULUS-a u 2023. godini”. Ozonpress :: internet portal (на језику: српски). Приступљено 2024-05-07. 
  16. ^ „Pobeda (ni)je bitna”. ČASOPIS KUŠ! (на језику: енглески). 2021-10-03. Приступљено 2024-05-08. 
  17. ^ „Mladi umetnik iz Užica Stefan Lukić završio je svoj performans "Put - Daleko koliko me noge nose" - ОГЛАСНА ТАБЛА” (на језику: српски). 2020-07-17. Приступљено 2024-05-07. 
  18. ^ „NOVI ZLATNI LEAUREATI: Nagrade ULUS-a za najbolje radove u celogodišnjem programu grupnih izložbi”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-05-08. 
  19. ^ „Međuprostor / Bovon Kim, Nebojša Adamović i Stefan Lukić « Supervizuelna” (на језику: српски). Приступљено 2024-05-08. 
  20. ^ „Beg od suočavanja sa stvarnošću”. SEECULT. 2018. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стефан_Лукић&oldid=27776081”