Википедија

Стефан Мариновић

Стефан Мариновић, такође познат и као Стефан Скадранин, био је српски штампар из Скадра, који је живео у 16. веку, а радио као штампар у периоду од 1561—1563. године.[1] Мариновић је своје књиге прво штампао у Вуковићевој штампарији у Венецији, а затим у родном граду, којим се поносио и због тога и постао познат као Стефан Скадранин.[2][3]

Стефан Мариновић
Друга именаСтефан Скадранин
Место рођењаСкадар,  Млетачка република
НародностСрбин
Занимањештампар
Активни период1561—1563
ДеловањеЈедан од првих штампара књига на ћириличном писму

Рад

уреди

Мариновић је прво радио у штампарији Вицка Вуковића, где је радио на штампи књиге Посни Триод.[4] Вуковић је своју штампарију изнајмљивао другим штампарима који су, као и Маринковић у својој првој књизи били у обавези да штампају његово име на корицама књиге.[5][6] Мариновић је у штампарији радио заједно са другим српским штампарима као што су јеромонах Пахомије, јерођакон Мосије, свештеници Генадије и Теодосије и Јаков Крајков.

Након што је стекао искуство, Мариновић је 1563. године изградио своју штампарију у Скадру, где је одштампао другу књигу, која је била слично штампана као прва у Венецији, али јој је графика била лоше одрађена.[7] Штампана је на папиру и имала је 224 странице.[8][9][10]
Мариновић је у своју штампарију у Скадру довео искусног штампара Камила Занетија, са којим је завршио књигу Триод, исписајући њен последњи део, Цветни триод.[1][11] Пошто је Мариновић користио сличну типографију као Вићенцо Вуковић, неки штампари сматрају да постоји могућност да је последњу књигу ипак штампао у Венецији, а не у Скадру. Други штампари сматрају да је користио сличну типографију као Вуковић, јер му се свидело, а наредио да се слична направи и за књигу штампану у Скадру.[12][13]

Мариновић је био трећи по реду штампар ћириличних књига у Венецији.[14]

Библиографија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Clair, Colin (1969). A Chronology of Printing. Praeger. стр. 57. „known as Stefan of Scutari, who had worked with Vicenc Vukovic" at Venice, where he worked on the first part of the Triad Cvetni, 1560–61, returned to his native town to complete it on a press he had set up with the help of Camillo Zanetti” 
  2. ^ Stojčević, Pavle (1989). Sveti Knez Lazar: Spomenica o šestoj stogodišnjici Kosovskog boja : 1389-1989. Izd. Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve. стр. 357. „Стефан Мариновић „Србин од богохранкмаго Скадра" штампао је 1561 и 1563. године десетину српских књига” 
  3. ^ Muzej primenjene umetnosti (Belgrade, Serbia); Radojičić, Đorđe Sp (1952). Rukopisna i štampana knjiga. Stamparija "Jugoslavija". стр. 18. „Један Србин из Скадра ... Стефан Мариновић, који, за себе увек додаје да је „од града Скадра".” 
  4. ^ Medaković, Dejan; Ostrogorski, Georgije (1958). Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka. Naučno delo. стр. 170. „...Стефан Мариновић штампао своју прву књигу у штампарији Вићенца Вуковића...” 
  5. ^ Crous, Ernst; Fumagalli, Giuseppe; Mortet, Charles; Sabbe, Maurits; James Patrick Ronaldson Lyell; Plomer, Henry Robert; Nielsen, Lauritz Martin; Wharton, Leonard Cyril; Winship, George Parker; Lawrence Counselman Wroth (1927). Printing, a short history of the art ... Grafton & Co. стр. 53. 
  6. ^ Istorija srpskog naroda: knj. Srbi pod tuđinskom vlašđu, 1537–1699 (2 v.). Srpska književna zadruga. 1993. стр. 123. 
  7. ^ Neumann, Victor (1993). The Temptation of Homo Europaeus. East European Monographs. стр. 55. ISBN 978-0-88033-281-1. „In 1563, Stefan Marinovic builds a printing house in Skadar, as the nobleman of Kotor, Jerolim Zagurovic also does.” 
  8. ^ Пантић, Мирослав (1994). Pet vekova srpskog stamparstva 1494-1994. Srpska akademija nauka i umetnosti. стр. 197. „СТЕФАН СКАДРАНИН, Стефан од Скадра, српски штампар kojh je дотадаш- H>oj ризници штампаних српскословенских кььига додао 1561. и 1563. године две дотад HeoôjaBJbeHe црквене кььиге. Прву је издао у Млецима, у штампарији Виценца Вуковића а другу по податку из поговора у Скадру” 
  9. ^ Ševo, Ljiljana (1998). Monasteries and wooden churches of the Banja Luka eparchy. Glas Srpski. стр. 106. „...one Pentecost Triodion from the printing shop of Stefan Marinovic (Stefan of Skadar). By its style and technically, this issue from 1563 links on to the Venice issues, however graphically being quite poor.” 
  10. ^ Drašković, Čedomir; Vračar, Milenija (1994). Crna Gora, 500 godina štampane knjige, 1494–1994. Centralna narodna biblioteka Republike Crne Gore "Đurđe Crnojević". 
  11. ^ Книжное дело. АО Издательская группа "Прогресс". 1995. стр. 77. „Стефан напечатал Триодь постную, вышедшую 5 января 1561 г., и Триодь цветную, увидевшую свет 24 декабря 1563 г. В последнем издании в качестве места выхода указан Скадар («въ странах Македонских в граде Скендере).” 
  12. ^ Milović, Jevto M. i književna djelatnost: radovi sa Naučnog skupa Titograd, 19. i 30. septembra 1983 (1986). Štamparska. Crnogorska akademija nauka i umjetnosti. 
  13. ^ Plavšić, Lazar (1959). Srpske štamparije: od kraja XV do sredine XIX veka. Udruženje grafičkih preduzeća Jugoslavije. стр. 194. 
  14. ^ Martinović, Dušan J.; Čurčić, Lazar (1994). Crna Gora u Gutenbergovoj Galaksiji. Crnogorska akademija nauka i umjetnosti. стр. 119. Приступљено 22. 12. 2013. „Хронолошки трећи ћирилични издвач у Венецији био је Стефан Скадранин” 

Литература

уреди
  • Muzej primenjene umetnosti (Belgrade, Serbia); Radojičić, Đorđe Sp (1952). Rukopisna i štampana knjiga. Stamparija "Jugoslavija". стр. 18. „Један Србин из Скадра ... Стефан Мариновић, који, за себе увек додаје да је „од града Скадра".” 
  • Stojčević, Pavle (1989). Sveti Knez Lazar: Spomenica o šestoj stogodišnjici Kosovskog boja : 1389-1989. Izd. Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve. стр. 357. „Стефан Мариновић „Србин од богохранкмаго Скадра" штампао је 1561 и 1563. године десетину српских књига” 
  • Clair, Colin (1969). A Chronology of Printing. Praeger. стр. 57. „known as Stefan of Scutari, who had worked with Vicenc Vukovic" at Venice, where he worked on the first part of the Triad Cvetni, 1560–61, returned to his native town to complete it on a press he had set up with the help of Camillo Zanetti” 
  • Ivić, Pavle; Pešikan, Mitar (1995). „Serbian Printing”. The History of Serbian Culture. Project Rastko. 
  • Ćirković, Sima (2004). The Serbs. Malden: Blackwell Publishing. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стефан_Мариновић&oldid=28785574”