Отворите главни мени

Вуковићева штампарија

Вуковићева штампарија[1] (позната још и као Штампарија Божидара Вуковића[2] и Српска штампарија у Венецији[3]) је била српска штампарија из 16. века, коју је у Венецији основао Божидар Вуковић. У првом периоду, када је штампарију организовао Божидар Вуковић, уредници и штампачи били су јеромонах Пахомије (1519–1521) и јерођакон Мојсије (1536—1540). 1560. године, Божидаров син, Вићенцо Вуковић наследио је штампарију и само годину дана касније је поново штампао књиге свог оца, а исте године почео је да штампа своје публикације. У почетку су их уредили и штампали Стефан Мариновић, а касније и Јаков из Камене реке.

Вуковићева штампарија
Stefan od Skadra, Posni triod.jpg
Посни Триод (1561)
СтатусНеактивна
Матична држава Млетачка република
СедиштеВенеција
ВласникВићенцо и Божидар Вуковић

Књиге које су штампане у штампарији Вуковић биле су србуље, литургијске књиге на српскословенском језику. Штампарија Вуковић штампала је највећи број србуља и била је прва штампарија која је штампала србуље на пергаменту[4].

Књиге штампане у штампарији Вуковић дистрибуирали су трговци Дубровачке републике преко територије Балкана под отоманском контролом, у Београд, Никополис, Видин и у многе друге градове[5]. Манастир Милешева, односно Милешевска штампарија, била је центар за дистрибуцију књига, које су биле богато украшене дрвеним декорацијама, биле веома популарне и имале су значајан утицај на штампаче књига на руском, грчком и румунском језику[6][7].

Допринос и историја штампаријеУреди

Ова штампарија је у власништву Божидара Вуковића била у периоду од 1519. године, све до његове смрти 1560. године. Након смрти оца, Вићенцо Вуковић наставља са вођењем штампарске куће, које је функционисала у два периода 1519/1520-1521. и 1536-1540. године. Вуковићева штампарија, штамала је неке од првих србуља.

У првом периоду од 1519/1520-1521. године, штампане су три књиге : Средњовековни псалтир, Литургијар и Молитвеник. Уређивање и штампање књига урадио је јеромонах Пахомије[8].

У другом периоду 1536-1540. године, штампане су две књиге : 2. издање Молитвеника и Празнични Минеј, који је био најлуксузније и најобимије издање, штампано 1538. године[8]. У овом другом периоду штампање је и уређивање је извршио јерођакон Мојсије (познат још и као Мојсије Дечанац)[8].

Књиге штампане у време Божидара Вуковића су биле толико популарне, да је његов син, Вићенцо Вуковић до 1561. године поновио штампане књига рађених у време његовог оца. Једна од тих књига била је Октоих Петогласник,[9], коју је као и све остале успешно продавао[7] Године 1561. Вићенцо је ангажовао Стефана Мариновића да управља штампаријом, а прва књига коју је штампао био је Посни Триод[10]. Године 1566. Јаков из Камене реке штампао је Књигу сати од 710 страница[11][12].

РеференцеУреди

  1. ^ Prosvjeta: mjesečnik Srpskog kulturnog društva Prosvjeta. Društvo. 1968. стр. 14. »То су биле сњиге из Вуковићеве штампарије, коју је преузео од оца Божидара син Вићентије.« 
  2. ^ Srpska akademija nauka i umetnosti 1959, стр. 294.
  3. ^ Muzej primenjene umetnosti (1970). Guide. Belgrade: Museum of Applied Arts. стр. 62. 
  4. ^ Srpska književna zadruga 1993, стр. 432.
  5. ^ Gradska kultura na Balkanu (XV-XIX vek): zbornik radova. Srpska akademija nauka i umetnosti, Balkanološki institut. 1984. стр. 178. 
  6. ^ Летопис Матице српске. У Српској народној задружној штампарији. 1995. стр. 385. 
  7. 7,0 7,1 Srpska književna zadruga 1993, стр. 349.
  8. 8,0 8,1 8,2 Aćimović & Đorđević 1987, стр. 72.
  9. ^ Martinović, Dušan J.; (Cetinje)., Centralna narodna biblioteka Republike Crne Gore "Đurđe Crnojević" (2002). 160 years of the National Library of Montenegro. Crnogorska akademija nauka i umjetnosti. стр. 380. 
  10. ^ Medaković, Dejan; Ostrogorski, Georgije (1958). Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka. Naučno delo. стр. 170. »...Стефан Мариновић штампао своју прву књигу у штампарији Вићенца Вуковића...« 
  11. ^ Mijović, Pavle (1987). Kulture Crne Gore. Leksikografski zavod Crne Gore. стр. 310. Приступљено 25. 12. 2013. »It was inherited by his son Vicen- cio, from whom Jakov of Kamena Reka took over...« 
  12. ^ Plavšić, Lazar (1959). Srpske štamparije: od kraja XV do sredine XIX veka. Udruženje grafičkih preduzeća Jugoslavije. стр. 185. 

ЛитератураУреди