Стефан Робер
Стефан Робер (франц. Stéphane Robert; рођен 17. маја 1980. у Монтаржију, Француска) је француски тенисер који је свој најбољи пласман у синглу достигао 24. октобра 2016. када је заузимао 50. место на АТП листи.
| Стефан Робер | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Професионална каријера: 2001– | ||
| Држава |  Француска
| |
| Пребивалиште | Валета, Малта | |
| Датум рођења | 17. мај 1980. | |
| Место рођења | Монтаржи, Француска | |
| Висина | 1,85 m | |
| Маса | 77 kg | |
| Игра | Десном руком; дворучни бекхенд | |
| Зарада | 2.448.642 $ | |
| Тренер | Ронан Лафе (2001–2010, 2016–)[1] | |
| АТП профил | ||
| Појединачно | ||
| Победе—порази: | 38–75 (33,63% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира) | |
| Освојени турнири: | 0 (9 челенџера, 14 фјучерса) | |
| Изгубљена финала: | 1 | |
| Најбољи пласман: | Бр. 50 (24. октобар 2016) | |
| Тренутни пласман: | Бр. 897 (21. децембар 2020) | |
| Успех на гренд слем турнирима | ||
| ОП Аустралије | 4К (2014) | |
| Ролан Гарос | 2К (2011, 2016) | |
| Вимблдон | 2К (2013, 2018) | |
| ОП САД | 2К (2013) | |
| Парови | ||
| Победе—порази: | 16–27 (37,21% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира) | |
| Освојени турнири: | 1 (8 челенџера, 6 фјучерса) | |
| Изгубљена финала: | 0 | |
| Најбољи пласман: | Бр. 99 (28. април 2014) | |
| Тренутни пласман: | Бр. 1012 (21. децембар 2020) | |
| Успех на гренд слем турнирима | ||
| ОП Аустралије | 1К (2017) | |
| Ролан Гарос | 3К (2018) | |
| Вимблдон | 2К (2016) | |
| ОП САД | 2К (2016) | |
|
Ажурирано: 21. децембар 2020. | ||
_(42978782401).jpg)
КаријераУреди
Почео је да игра тенис са осам година. Идоли током одрастања били су му Андре Агаси и Густаво Киртен.[2]
Прве поене на АТП листи остварио је 23. јула 2001. као 21-годишњак када је успешно прошао квалификације за први професионални турнир, фјучерс у Бург ан Бресу (Француска). У првих сто тенисера пробио се 1. фебруара 2010. након пласмана у друго коло Отвореног првенства Аустралије где је поражен од Алберта Монтањеса у пет сетова. Пропустио је више од петнаест месеци током 2007. и 2008. због вируса Хепатитиса А да би повратак започео на фјучерсу у Апелдорну (Холандија) где је стигао до финала. Значајан је и његов напредак од 558. места (25. мај 2015) до повратка у топ 100 тенисера 16. маја 2016. после проласка у друго коло мастерса у Риму.[3]
На АТП туру је дебитовао 2004. у Хјустону а заустављен је већ у другом колу пошто је изгубио од Луиса Орне. Играо је у укупно два АТП финала, по једно у обе конкуренције. У синглу је дошао до финала турнира у Јоханезбургу 2010. где је поражен од Шпанца Фелисијана Лопеза а пре тога је у полуфиналу избацио његовог сународника Ферера. Титулу у дублу освојио је 2014. у Барселони у пару са Холанђанином Хута Галунгом. Они су као срећни губитници (енгл. Lucky Losers) савладали комбинацију Нестор/Зимоњић.[3]
У појединачној конкуренцији има и девет титула на челенџерима и четрнаест на фјучерсима. Последњу титулу је освојио 2018. на џеленџеру у Бернију на Тасманији и тако постао други најстарији победник у историји челенџера (са 37 година и 8 месеци).[4]
Најбоље гренд слем резултате остваривао је на Отвореном првенству Аустралије – четврто коло 2014. када је као срећни губитник елиминисан од Ендија Марија и треће коло 2016. где је стигао као квалификант а зауставио га је Гаел Монфис. Тако је постао један од два срећна губитника у четвртом колу неког гренд слема још од Вимблдона 1995. Иначе, играо је макар у другом колу на сва четири гренд слема. Посебно се истиче Ролан Гарос 2011. где је прошао три кола квалификација да би му у првом колу противник био шести тенисер света Томаш Бердих. Робер је имао два сета заостатка али успео је да преокрене и слави у одлучујућем петом резултатом 9:7. То му је била највећа победа у каријери а већ у наредном колу је поражен од Фабија Фоњинија. После пораза од Ника Кириоса у првом колу Вимблдона 2014. пропустио је остатак сезоне због повреде ноге.[3]
На чак пет турнира мастерс 1000 серије је успео да стигне до другог кола, задњи пут у Индијан Велсу 2017. где је поражен од Федерера.[3]
Роберова омиљена подлога је шљака а ударац бекхенд.[2]
Од 2001. до марта 2010. тренирао га је Ронан Лафе (франц. Ronan Lafaix). У мају 2016, Лафе, који је дванаест година старији од Робера, је постао његов тренер по други пут.[1]
Приватни животУреди
Роберов отац Лук је механичар а мајка Мартина секретарица (обоје у пензији). Брат Фабијен је тениски тренер а раније је био професионални играч. Хобији укључују праћење спорта и читање књига. Један од омиљених писаца му је Достојевски.[2]
АТП финалаУреди
Појединачно: 1 (0:1)Уреди
|
|
|
| Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Противник | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Финалиста | 1. | 7. фебруар 2010. | Јоханезбург, ЈАР | Тврда |  Фелисијано Лопез
|
5:7, 1:6 |
Парови: 1 (1:0)Уреди
|
|
|
| Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Партнер | Противници | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Победник | 1. | 27. април 2014. | Барселона, Шпанија | Шљака |  Џеси Хута Галунг
|
 Данијел Нестор Ненад Зимоњић
|
6:3, 6:3 |
РеференцеУреди
- ^ а б „Robert-Lafaix, l'addition magique”. L'Équipe. 26. 5. 2016. Приступљено 20. 9. 2017.
- ^ а б в „Stephane Robert – bio/personal”. ATP World Tour. Приступљено 20. 9. 2017.
- ^ а б в г „Stephane Robert – bio/career”. ATP World Tour. Приступљено 20. 9. 2017.
- ^ „Robert Claims Slice Of Challenger History With Burnie Title”. ATP World Tour. 3. 2. 2018. Приступљено 6. 7. 2018.
Спољашње везеУреди
- Стефан Робер на сајту АТП (језик: енглески)
- Стефан Робер Архивирано на сајту Wayback Machine (31. мај 2017) на сајту ИТФ (језик: енглески)
