Отворите главни мени

Стоунхенџ (енгл. Stonehenge) је грађевина из неолита и бронзаног доба,[1] налази се у околини Аменсберија у Енглеском округу Вилтшир, отприлике 13 km северозападно од Солсберија. Стоунхенџ је део УНЕСКО-овог пописа Заштићене баштине од 1986. године. Као је једна од најпознатијих знаменитости у Уједињеном Краљевству, Стоунхенџ се сматра британском културном иконом.[2] Ова локација је у власништву Круне и њоме управља добротворна установа Еглеско наслеђе; околно земљиште је у власништву Националног фонда.[3][4]

Стоунхенџ
Stonehenge2007 07 30.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеСтоунхенџ, Ејвбри и околна налазишта
МестоAmesbury, Уједињено Краљевство Уреди на Википодацима
Координате51°10′44″ СГШ; 1°49′34″ ЗГД / 51.178844444444° СГШ; 1.8261888888889° ЗГД / 51.178844444444; -1.8261888888889
Критеријумнедефинисано (често: религијска): i, ii, iii
Референца373
Упис1986. (10. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/373

Праисторијски споменик на Солсберијској низији, север Солсберија, у југозападној Енглеској датира из млађег каменог до старијег бронзаног доба (3000 — 1000. п. н. е.).[5][6][7] Спада међу мегалитне споменике јер је грађен од огромних камених блокова. Није познато којој је сврси Стоунхенџ служио нити који је био мотив његове изградње, али већина познавалаца сматра да је имао улогу у паганским ритуалима тог времена. Могуће је да је служио као гробље од самог почетка.[8] Депозити који садрже људске кости датирају још из 3000 пне, кад су јарак и насип први пут направљени, и покривају период од следећих пет стотина година.[9]

ИсторијаУреди

Он нема јединствену структуру, него серију структура које су измењиване и поновно грађене за време периода од 1500 година. Мало је познато о његовим градитељима. У 17. веку енглески сакупљач старина Џон Обри изложио је теорију да је то друидски храм. Друга је претпоставка да су сами Римљани саградили споменик. Обе су претпоставке оспорене у 20. веку када је доказано да је Стоунхенџ саграђен 2.000 година пре доласка друида и Римљана на то подручје. Данас се сматра да су неолитски народи британских острва започели градњу Стоунхенџа пре 5.000 година.

Ископавања Стоунхенџа 1950-их су показала да је споменик грађен у три главне фазе. Најранија је довршена отприлике 2900. п. н. е. Састоји се од кружног јарка пречника око 110 m и дубине од 1,5 m. Археолози сматрају да су се као мотике користили јелењи рогови. У другој фази која је трајала од 2900. до 2500. п. н. е. подигнуто је више дрвених дебала које су ставили у средиште јама. На северу одакле се улазило у храм су такође подигнуте и греде. Стоунхенџ је увелико промењен за време треће фазе градње, која је трајала од отприлике 2550. до 1600. п. н. е. Отприлике 80 стубова (тзв. плавих камена, због њихове боје) од вулканских стена је подигнуто у два концентрична круга у средишту места. Стубови су стигли с планина Пресели у југозападном Велсу, смештених 220 km од Стоунхенџа. Превоз тих стубова, од којих сваки тежи четири тоне, био је невероватан подухват који се одвијао по мору, рекама и копну. За време те градње убрзо су стубови померени и донесени нови, пешчани, из Молборо долине, 40 km северно од Стоунхенџа. Подигнуто је 30 монолита у кругу од 33 m пречника. На њих су додани још и "надвраци" који су чинили прстен на ступовима. Тако два ступа са гредом на њима чине лук зван трилитон (од грчког што значи три камена). Од изворних 30 данас стоји још 17 ступова и 6 "надвратака". На североистоку се налази отвор те тако има облик потковице.

На британским острвима се налази више од 1000 камених кругова, но Стоунхенџ је јединствен међу њима. Зашто је Стоунхенџ саграђен остаје непознато. Многи се научници слажу да је морао бити свето или посебно место религиозних ритуала и церемонија. Многи сматрају да је Стоунхенџ саграђен од поштоваоца Сунца. Отвор у кругу је окренут према љетнем изласку Сунца. У Ирској је сличан споменик Њугрејнџ, саграђен приближно у исто време окренут према зимском изласку Сунца. Раних 1960-их амерички је астроном Џералд С. Хокинс изложио теорију, по којој је Стоунхенџ звездарница и календар изненађујуће сложености, а та теорија је и данас веома популарна. Он је сматрао да су стари људи помоћу Стоунхенџа предвиђали астрономске појаве, укључујући и краткодневницу и дугодневницу, па и помрчења Сунца и Месеца.

Данашњи научници могу само нагађати о томе шта је Стоунхенџ значио његовим градитељима и шта их је нагнало да уложе толико рада и пажње његовом стварању.

До самог почетка 20. века, већина монолита која сачињавају Стоунхенџ није се налазила на својим оригиналним локацијама. Разлог томе је повећан број посетилаца који су се често пењали по монолитима и на тај начин их помицали. Проведене су 3 фазе конзерваторских радова везаних уз заштиту Стоунхенџа од даљњег пропадања. Пало и оштећено камење је врло успешно и пажљиво замењено и постављено на првобитне позиције. Постоје фотографије са опсежних радова на Стоунхенџу из 1954—1958. године.[10]

Стоунхенџ је додат у УНЕСКО-ве попис Заштићене баштине 1986. године.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Christopher Young, Amanda Chadburn, Isabelle Bedu (јул 2008). „Stonehenge World Heritage Site Management Plan”. UNESCO: 18. 
  2. ^ Scott, Julie; Selwyn, Tom (2010). Thinking Through Tourism. Berg. стр. 191. 
  3. ^ „History of Stonehenge”. English Heritage. Приступљено 7. 6. 2016. »The monument remained in private ownership until 1918 when Cecil Chubb, a local man who had purchased Stonehenge from the Atrobus family at an auction three years previously, gave it to the nation. Thereafter, the duty to conserve the monument fell to the state, today a role performed on its behalf by English Heritage.« 
  4. ^ „Ancient ceremonial landscape of great archaeological and wildlife interest”. Stonehenge Landscape. National Trust. Приступљено 17. 12. 2007. 
  5. ^ Morgan, James (21. 9. 2008). „Dig pinpoints Stonehenge origins”. BBC. Приступљено 22. 9. 2008. 
  6. ^ Kennedy, Maev (9. 3. 2013). „Stonehenge may have been burial site for Stone Age elite, say archaeologists”. The Guardian. London: Guardian News and Media Limited. Приступљено 11. 3. 2013. 
  7. ^ Legge, James (9. 3. 2012). „Stonehenge: new study suggests landmark started life as a graveyard for the 'prehistoric elite'. The Independent. London. Приступљено 11. 3. 2013. 
  8. ^ Pitts, Mike (8. 8. 2008). „Stonehenge: one of our largest excavations draws to a close”. British Archaeology (102): 13. ISSN 1357-4442. 
  9. ^ Schmid, Randolph E. (29. 5. 2008). „Study: Stonehenge was a burial site for centuries”. Associated Press. Приступљено 2. 8. 2015. 
  10. ^ Стоунхенџ је изграђен пре свега 60 година (Дневне, 5. септембар 2014)

ЛитератураУреди

  • Scott, Julie; Selwyn, Tom (2010). Thinking Through Tourism. Berg. стр. 191. 
  • Atkinson, R.J.C., Stonehenge . Penguin Books.1956.
  • Bender, B, Stonehenge: Making Space (Berg Publishers, 1998)
  • Burl, A, Great Stone Circles . Yale University Press.1999.
  • Aubrey Burl, Prehistoric Stone Circles (Shire, 2001) (In Burl's Stonehenge (Constable, 2006), he notes, cf. the meaning of the name in paragraph two above, that "the Saxons called the ring 'the hanging stones', as though they were gibbets.")
  • Chippindale, C, Stonehenge Complete (Thames and Hudson, London). 2004. ISBN 978-0-500-28467-4.
  • Chippindale, C, et al., Who owns Stonehenge? (B T Batsford Ltd, 1990)
  • Cleal, R.M.J., Walker, K.E. & Montague, R., Stonehenge in its landscape (English Heritage, London, 1995)
  • Cunliffe, B, & Renfrew, C, Science and Stonehenge (The British Academy 92. Oxford University Press.1997.)
  • Exon et al., Sally Exon, Vincent Gaffney, Ann Woodward, Ron Yortson, Stonehenge Landscapes: Journeys Through Real-and-imagined Worlds, 2000, Archaeopress, ISBN 0-9539923-0-6, google books
  • Godsell, Andrew "Stonehenge: Older Than the Centuries" in "Legends of British History" (2008)
  • Hall, R, Leather, K, & Dobson, G, Stonehenge Aotearoa . Awa Press.2005.
  • Hawley, Lt-Col W, The Excavations at Stonehenge. (The Antiquaries Journal 1, Oxford University Press, 19–41). 1921.
  • Hawley, Lt-Col W, Second Report on the Excavations at Stonehenge. (The Antiquaries Journal 2. Oxford University Press.1922.)
  • Hawley, Lt-Col W, Third Report on the Excavations at Stonehenge. (The Antiquaries Journal 3. Oxford University Press.1923.)
  • Hawley, Lt-Col W, Fourth Report on the Excavations at Stonehenge. (The Antiquaries Journal 4. Oxford University Press.1923.)
  • Hawley, Lt-Col W, Report on the Excavations at Stonehenge during the season of 1923. (The Antiquaries Journal 5. Oxford University Press.1925.)
  • Hawley, Lt-Col W, Report on the Excavations at Stonehenge during the season of 1924. (The Antiquaries Journal 6. Oxford University Press.1926.)
  • Hawley, Lt-Col W, Report on the Excavations at Stonehenge during 1925 and 1926. (The Antiquaries Journal 8. Oxford University Press.1928.)
  • Hutton, R, From Universal Bond to Public Free For All (British Archaeology 83, 2005)
  • John, Brian, "The Bluestone Enigma: Stonehenge, Preseli and the Ice Age" (Greencroft Books). 2008. ISBN 978-0-905559-89-6.
  • Johnson, Anthony, Solving Stonehenge: The New Key to an Ancient Enigma (Thames & Hudson). 2008. ISBN 978-0-500-05155-9.
  • Legg, Rodney, "Stonehenge Antiquaries" (Dorset Publishing Company, 1986)
  • Mooney, J., Encyclopedia of the Bizarre (Black Dog & Leventhal Publishers, 2002)
  • Newall, R.S., Stonehenge, Wiltshire – Ancient monuments and historic buildings (Her Majesty's Stationery Office, London, 1959)
  • North, J., Stonehenge: Ritual Origins and Astronomy (HarperCollins, 1997)
  • Pitts, M., Hengeworld (Arrow, London, 2001)
  • Pitts, M.W., On the Road to Stonehenge: Report on Investigations beside the A344 in 1968, 1979 and 1980 (Proceedings of the Prehistoric Society 48, 1982)
  • Richards, J, English Heritage Book of Stonehenge (B T Batsford Ltd, 1991)
  • Julian Richards Stonehenge: A History in Photographs (English Heritage, London, 2004)
  • Stone, J.F.S., Wessex Before the Celts (Frederick A Praeger Publishers, 1958)
  • Worthington, A., Stonehenge: Celebration and Subversion (Alternative Albion, 2004)
  • English Heritage: Stonehenge: Historical Background

ВидеографијаУреди

  • Spencer, Christopher (dir.) "Stonehenge decoded", New York City : National Geographic, 2008

Спољашње везеУреди